Na nedavno završenim Rokumentarnim danima, u organizaciji Mulj.net-a i platforme Bučni pas prikazan je kratki film o vama „Manitua mi“. Kako je došlo do saradnje i koliko je važno da one postoje?

Janjo: Mi smo stari prijatelji sa ekipom Mulja i Bučnog Psa, podržavaju naš rad od samog početka tako da naša saradnja traje već duže vremena. „Manitua mi!“ je kratki muzički film koji je od velikog značaja za naš rad, jer je na jako lijep način zabilježio jedan momenat u našem radu i uspio je da prenese dio energije koju stvaramo na svirkama. Film je ujedno i osvrt na naše početke i dosadašnji rad, a i prikaz naše budućnosti i promocija muzike koju trenutno stvaramo. Ovakve saradnje su jako bitne, i potrebno je povezivati se sa istomišljenicima iz svih sfera umjetnosti kako bi se napredovalo u muzici na pravi način.

„Manitua mi“ ima nekolika svoja izdanja među različitim autorima, kao što je Disciplin a kitschme, KKN-a i Van Gog-a. Kako opisujete vaš lični, po čemu je drugačiji?

Janjo: „Manitua mi“ je naslov filma koji nismo mi smislili, već producenti. Ta je fraza je referenca iz stripa „Zagor“. Znam svaku pomenutu pjesmu i svaka je dobra na svoj način. Moj favorit od njih je Disciplin a kitschme, mada volim i KKN-ovu stvar. U njihovim slučajevima „Manitou“ je pjesma, dok je nama „Manitou“ koncept oko koga gradimo kompletan audio-vizuelni identitet benda.

Na koji način je danas atraktivan i aktuelan reggea zvuk među mladima? Šta taj zvuk vama predstavlja i na koji način ga predstavljate?

Janjo: Rege je jako širok muzički prostor. Mnogi aktuelni muzički pravci (hip-hop, drum & bass, dubstep..) vuku korijene baš iz regea. Primjese regea su prisutne i u komercijalnom zvuku. Na naš zvuk uveliko utiču elementi „roots reggae“ i „dub“ muzike, ali je nama bitniji uticaj filozofije regea. Sviramo nešto drugačije od klasičnog regea, ali je pristup stvaranju muzike i sama poruka koju šaljemo inspirisana duhovnim vajbom roots reggae muzike. One love.

Vi ipak miješate taj zvuk sa nekim drugim primijesama. Koji je to zvuk kome težite?

Janjo: Ranije smo jurili određeni zvuk, ali već dobar dio vremena smo puštili da malo zvuk juri nas. Ne težimo nijednom pravcu konkretno. Muzika nam najviše zavisi od momenta u kojem je stvaramo i ne opterećujemo se bilo kakvim ograničenjima.

Vaš album „Zion“, kao selekcija radova, nalazi se na digitalnom izdanju i karakteriše je „prljava kućna produkcija“. Koliko je to ono što ste željeli, a koliko uslovnost ili mogućnost da se na taj način probijete do slušalaca?

Janjo: Taj projekat je tehnički uslovljen da tako zvuči. Baš takvim zvukom i oslikava atmosferu i opremu na kojoj je nastajao i nije moglo drugačije. Bitna nam je muzika, atmosfera i poruka, a ako bi čekali pare za savršenu produkciju ništa ne bismo izdali. Na ovaj način smo izbacili neke od pjesama za koje smo smatrali da bi ljudi trebalo da ih čuju. Kroz taj album, kao i album sa After Shain-om „Grad-Lokal“, smo učili miksanje i elektronsku produkciju zvuka. Iskustvo koje je stečeno kroz te 3-4 godine rada na produkciji nam je omogućilo da danas sami miksamo našu muziku i dobijemo tačno onakav zvuk kakav nam odgovara. Naš prvi bendovski album, koji uskoro izlazi, će biti primjer toga.

Kolika je realno kritična masa u Crnoj Gori koja sluša taj zvuk? Šta je po vama potrebno još uraditi da se osnaži scena u Crnoj Gori?

Janjo: Trenutno smo u fazi kad ne razmišljamo mnogo o tome. Radimo muziku za nas i ljude koji su nas do sad prepoznali i trudimo se da prvenstveno muzikom privučemo nove fanove. A da bi se osnažila scena, potrebno je da svi mnogo više rade i stvaraju, kao i da se međusobno povezuju. Odavno se ne pojavljuju mladi bendovi i muzičari, čast izuzecima, koji bi donijeli nešto novo. Ljudi više nisu motivisani da stvaraju i sve je manje mladih ljudi koji u sebi nose bunt, koji bi iskazali kroz muziku. U Crnoj Gori, stanje uvijek varira između manje i veće letargije.

Koliko takvoj sceni pomaže festival kao što je Bedem Fest?

Janjo: Festival kao što je Bedem fest je trenutno jedan od rijetkih stvari koji bi motivisali mlade ljude da se okušaju u muzici. Postoji i Lake fest i SeaDance i još par festivala, ali mimo toga nema mnogo mjesta za nastupe kada prođe sezona festivala.

Bedem Fest godinama ugošćuje demo bendove koji dolaze sa partnerskih demo festivala iz regiona. Sami ste bili učesnici Demo Festa i Zaječarske gitarijade. Kakva su vaša iskustva? Koliko takvi festivali pomažu sceni da se dalje razvija?

Janjo: Jako je bitno kretati se po regionu zato što je svaka Ex-Yu država sama za sebe malo tržište. Nastupi u regionu su nešto čemu bi svaki muzičar iz Crne Gore trebao da teži kao prvoj stepenici u afirmaciji benda. Iako se više ne bih prijavljivao na takmičarske festivale, jako je bitno da postoje takve vrste organizacija, jer motivišu mlade autore da predstave svoj rad pred velikom publikom i osjete profesionalnu stranu muzičkog posla. Mi smo proveli odlično vrijeme na festivalu, stekli prijatelje, predstavili rad, ljudi su nas vidjeli i saznali da postojimo. To bi trebalo da je poenta takvih festivala.

Da li smatrate da takav jedan festival nedostaje i Crnoj Gori?

Janjo: Bilo bi dobro da ima i više od jednog

Kako vidite današnju scenu u Crnoj Gori? Šta je ono što je dobro, a šta je ono na čemu treba raditi?

Janjo: Pa mislim da nema scene. Postoji od svakog alternativnog žanra po par dobrih predstavnika, ali nema kolektivne veze između svega. Druga stvar je što nema jakih javnih servisa koji podržavaju i promovišu alternativne muzičare. Skoro svi koji se bave ovom vrstom rada u Crnoj Gori, primorani su da funkcionišu na „o-ruk“, tako da opstaju samo oni koji to rade iz velike ljubavi.

Kao Pass Manit imaš na neki način i solo karijeru. Kako se ona odvija paralelno sa sastavom Manitou-a?

Janjo: Trenutno, sve što autorski radim sam stavio pod koncept Manitua, a pseudonim Pass Manit trenutno koristim za Dj nastupe i live act-ove autorske elektronske muzike. Nastupam često, skoro sam bio na Impuls festivalu u Novom Sadu, na otvaranju Underhill fest-a, i imao sam još desetak klubskih nastupa po Crnoj Gori.

Sarađivao si kao Pass Manit sa Masturbeatorom, Bacili-em i Ninom Rakojević Kako je došlo do saradnje i koliko su one važne, kao spone u lokalnoj sceni?

Janjo: Mi smo inače dobri prijatelji. Družili smo se u tom periodu dosta i Bacili je imao tad studio na bedemu gdje smo se okupljali, tu je i nastala pjesma. Masturbeator mi je prijatelj takođe i sa njim sam bio cimer u Trebinju dok smo studirali likovnu akademiju, tamo je nastala i pjesma. Imali smo i jedan elektro projekat koji možda završimo nekad, zove se „Carrailtz“. Sa njim i danas sarađujem, pa ako nađemo vremena sigurno će se još nešto izroditi.

Moram pomenuti i After Shain-a, prijatelja i MC-a sa kojim imam jedan EP, a imamo i par novih pjesama pa ih možda snimimo uskoro.

Prvi put se ovakav jedan događaj održao u Plužinama. Koliko smatraš atraktivnom takvu lokaciju i koliko rokenrol može da valorizuje neke „neizlizane“ destinacije u Crnoj Gori?

Janjo: Mislim da je jako atraktivna, zato što su mjesta na sjeveru zaboravljena. Nastupali smo u Beranama dva puta i bilo nam je fenomenalno. Ja bih sve više događaja koncentrisao baš na takvim lokacijama u Crnoj Gori.