Oxajo je nešto drugačija priča. Osnovan od dva sada već veterana domaće rok scene Marka Ajkovića (Bitipatibi, Artan Lili) i Dušana Strajnića Dukata (Stray Dogg) i jedne mlade nade Darija Vuksanovića (Haze & Ash, Savana) često je u medijima najavljivan kao supergrupa. Taj status se ipak mora dokazati tim pre što svako od njih, sam za sebe, i nije bio baš velika zvezda. Zajednički rad na pesmama dao je rezultat koji se nije mogao predvideti – frenetični ritmovi su delo Ajkovića, stoner rok „hook“ Vuksanovića, dok su Dukatov doprinos pre svega zavodljivi refreni besprekorno otpevani. Rezultanta tih vektora je muzički pravac koji se razlikuje od onih kojima su do sada osnivači Oxaja išli, ali pravac koji će kako izgleda imati bolji prijem od onog koji su do sada imali. Skeptični su bili organizatori iz DOB-a da ovo ne bude još jedan koncert za ljude sa spiska i niko nije mogao znati da li će to zaista biti tako, ali je Dukat znao da će publike biti. I bilo je više nego dovoljno da se velika premijera Oxaja proglasi uspešnom. Publika je pevala „Put“ i „Sijam“ od početka do kraja i to me nije iznenadilo, jer su sa po 70.000 Youtube pregleda te dve pesme svakako hitovi po kriterijumima domaće alternativne rok scene. Ono što me jeste iznenadilo je izvanredan prijem tri pesme koje do sada ni u kom obliku nisu javno emitovane, od kojih će najverovatnije ona na kojoj je gostovao Džordži, pop zvezda u usponu evrovizijskog formata, biti sledeći singl. Džordži se pojavio na i sceni DOB-a i otpevao svoj deo u rokerskom maniru (ipak on ima rokenrol bekgraund). Te tri nove pesme su visokoenergetske tako da ne čudi dobra reakcija publike. Prve tri odsvirane pesme, koje je Oxajo već izvodio su Dukatove pesme nastale pre Oxaja i kako se čini više neće biti deo repertoara, što je simbolički predstavljeno tako što je bend posle njihovog izvođenja napustio scenu. Kad se, posle trominutne pauze ponovo vratio, bio je to neki drugi bend. Moderan bend kojem matrice nisu pokrivalica za nekompetentnost već sastavni deo kreativnog procesa i ravnopravni učesnik u lajv nastupima. To će se, verujem, još razrađivati, ali već sada su te zvučne kulise organski uklopljene, pa ne vidim da to publici smeta da bi uživala, naprotiv. Dukat je, kostimiran u Armanijevo odelo, podsetio na trenutak na Dina Dvornika, mada muzika Oxaja koja je izuzetno ritmična ipak nema nikakve veze sa fankom. Tokom izvođenja tih pet pesama koje je zajednički pravila ona trojka pomenuta na početku nema ni trenutka opuštanja, ritam je sve furiozniji i furiozniji. Kao bis, jedna je morala biti ponovljena.

Kolege sa muzičke scene, i muzičari i predstavnici medija, su podržale ove mlade i ne tako mlade nade. Sudeći po Instagramu a i ličnim uvidom, viđeni su Boris Mladenović (Jarboli), Nedić (Vizelj), braća Mijušković (Turbo Trans Turisti), Bojana Vunturišević, Branka Glavonjić (Bunt – RTS), Magdalena Belić i Milan Vukelić (Nevergrin – Radio Aparat), braća Ignjatović (Marko iz Stray Dogga i Luka, džez saksofonista), verovatno još neko koga nisam registrovao. Ako se zna da je iste večeri po prvi put u Beogradu u Areni nastupao Rod Stjuart, gde se našla većina muzičkih poslenika, onda je i ovoliko prisustvo vredno pažnje.

Šta dalje, verovatno se pitaju i Mitsko biće i Oxajo. Teško je očekivati proboj u onaj pravi mejnstrim jer on zahteva teške kompromise na koje ne znam koliko su pomenuti bendovi spremni. Čak i ako bi pristali na kompromise, ne znam da li bi bili u stanju da ih naprave jer, što reče Dukat u jednom intervjuu, „ja bih izašao iz alternative, ali neće ona iz mene“. Za neke je već i ovo što sad radi Dukat sa Oxaju preveliki kompromis u odnosu na ono što je radio sa Stray Dogg-om, za mene lično nije, jer u Oxaju, za razliku od Stray Dogga, on je samo jedan od trojice kreatora zvučne slike koju grupa emituje, i to, kako se čini, ništa najbitniji od ostale dvojice. Što se Jovana Ilića tiče, ne sumnjam da će naći način da se kreativno izrazi na nekom od širokih polja koja nam umetnost pruža. Kao mlad čovek, ima vremena da istražuje i da artikuliše sebe na način koji mu najviše odgovara. Ako odabere muziku kao prevashodni pravac svog delovanja, čemu se iskreno nadam, stekao je jednog doživotnog obožavaoca.