Print this page

Kontakt koncerti: Rebel Star & Bohemija

30 mart 2022
Author :   Srđan Strajnić

Boemska rapsodija u dva čina

Niška Bohemija i internacionalni Rebel Star priredili su u subotu uveče na Kontakt konferenciji u Beogradu doživljaj koji će se pamtiti. Nije ovo bio standardni showcase nastup, gde se kao na pokretnoj traci smenjuju bendovi koji izvode po nekoliko pesama, već pravi pravcati “doube-bill” sa dva kompletna koncerta pune dužine trajanja, s tim što je onaj Rebel Starov po njihovom dobrom običaju trajao i duže nego što je to uobičajeno. Taj običaj jeste dobar za publiku, ali je pitanje Koliko je dobar za bend, jer je bilo vidljivo popuštanje pažnje publike kako se dužina svirke bližila trećem satu (mislim na svirku oba benda). To ne važi za verne fanove iz prvih redova koji su uživali do kraja i tražili još. U svakom slučaju, za nas obožavaoce, bilo je uživanja “za sve pare”, što se ono kaže. No, da se vratim na grupu koja je “otvorila” concert.  Bohemiju sam slušao, i prvi (Sve naopako, 2017) i drugi (Nasmeši se i reši se?, 2019) i treći album (Putujemo, 2021), a sad sam ih “overio” i uživo, i mogu reći da sa svakim sledećim kontaktom, moje poštovanje prema njima raste. Muzika koju oni sviraju, a koju je teško kategorisati, ne pripada mojoj zoni bezuslovnog sviđanja, i mogla bi se definisati kao pop psihodelija sa etno elementima koji nisu vezani samo za naše podneblje, već sežu još dalje u prošlost. Kada se sluša sa nosača zvuka utisak je da ima veoma malo veze sa rok muzikom, za razliku od utiska koji ostavlja na koncertu. U ambijentu prepunog Elektropionira njihova muzika je bez dileme zvučala kao rok. Ne bi drugačije ni moglo da funkcioniše u dvoranama tog tipa, sa dobrim zvukom negde do visine miks pulta (na sredini pravougaonog prostora) gde donji deo sale koji ne može da uživa u dobrom zvuku, za uzvrat ne prestaje da priča. Takva atmosfera ne dozvoljava suptilnosti kojima studijski katalog Bohemije obiluje. Bohemija je dakle svojom čvrstom svirkom držala pažnju publike i do kraja svog nastupa je potpuno pridobila i one koji su tu slučajno zalutali. Odličan nastup!

Bio sam na mnogo nastupa grupe Rebel Star i ono što je oduvek bio zajednički imenitelj svih njih je maksimalni trud Milana Glavaškog da pruži publici svoj maksimum u datom trenutku, bez obzira na trenutnu postavu Rebel Stara. Aktuelna postava, koja broji šest članova mogla bi se opisati kao hrvatsko-srpska koalicija, koja, za razliku od onih političkih koje su nekada postojale, funkcioniše kao sat. Tika-taka, tika-taka… ređaju se pesma za pesmom (u jednoj je gostovala Ana Ćurčin), a vreme neosetno prolazi. Sastav se donekle izmenio u odnosu na onaj koji je snimio album “Početak i kraj” - ritam sekcija je nova. Sada je čine basistkinja Jelena Galić i bubnjar Eki Džananović, za klavijaturama je i dalje Zvonka Obajdin (ex Svemir), gitarske deonice dele Glavaški i Daniel Rodik (ex Svemir) a tu je i pridruženi član Željko Markuš kao ritam gitarista. Težište repertoara je bilo na novom albumu, ali publika nije bila uskraćena za stare favorite, što u regularnom delu koncerta, što u prolongiranom bisu. Videlo se da bend uživa u svirci, naročito Zvonka koja sama kaže da joj se ostvario san da kao najveći fan na kraju i zasvira sa bendom. Interesantno je da je ostavila gitaru koju je svirala u Svemiru i potpuno se okružila klavijaturama, kojima pristupa sa entuzijazmom šiparice. Ne štedi se Zvonka bogami ni na pratećim vokalima. Glavaški i Rodik se, kao tandem gitara, vrlo dobro nadopunjuju što će se sa svakom novom svirkom neminovno dizati na još viši nivo, imajući u vidu da se radi o vrsnim vladarima svog instrumenta. Omiljeni deo koncerata Rebel Stara su prolongirani bisevi koji naravno dolaze na kraju, kada se raziđu slučajni posetioci i ostanu samo fanovi koji uživaju u svojim favoritima koje Mića ostavi za kraj. Iz objektivnih razloga nije se mogao ponoviti legendarni nastup na Poezici u Novom Sadu pre pet-šest godina, kada su malobrojni prisutni do duboko u noć izvikivali pesme koje su želeli da čuju a Glavaški i tadašnji bend im ispunjavali svaku želju. Ne sumnjam da bi se to ponovilo u Elektropioniru jer takvo je raspoloženje bilo i na stejdžu i u publici, da nije nemilosrdnog kućnog reda koji kaže da se do ponoći koncert mora završiti. Ovde bar nije policija stavila tačku na nastup, kao što se to dogodilo prethodne večeri u Novom Sadu.

Na kraju, moram da primetim da je na pozornici Elektropionira sve vreme koncerta bila prilična gužva – oba benda imaju po šest članova i teško da bi se još neki mogao ugurati na stejdž bez posledica po svirku. Gužve je bilo i u publici - klub je bio potpuno ispunjen bez obzira na nezanemarljivu cenu ulaznica. Očigledno je da su obe grupe, bar u ovoj kombinaciji, zrele za veći koncertni prostor. One to svojim kvalitetom apsolutno zaslužuju.