Konačno dođoh do albuma snimljenih u profesionalnom studiju. Prvi od njih, “Boat Songs” (2022) ima deset pesama koje sve osim jedne traju 2-4 minuta. Produkcija po prvi put nije kućna i to se naravno vrlo jasno čuje. Dok sam slušao album padao mi je na pamet War On Drugs, ali pre nego što je Granduciel počeo da pravi muzičke projekte, to jest dok je bio spontan (prvi album VoD). Otvara ga pesma „Hangover Game“ koja na duhovit način govori o opsesiji MJ Lendermana Majklom Džordanom (isti inicijali!), legendarnim košarkašem Čikago Bulsa, po mnogima najboljim košarkašem ikada. Tu je i pesma o Danu Marinu, legendarnom kvoterbeku Majami Delfinsa i legendi NFL lige. Legenda kaže da su tokom snimanja ovog albuma na monitorima okačenim po zidovima studija išli snimci utakmica iz omiljenih američkih sportova. Mogli bismo Em Džejevu fascinaciju modernim sportom tumačiti kao fascinaciju neoliberalnim kapitalizmom i tu bismo tezu vrlo lako odbranili, ali pošto smo mu naklonjeni, nećemo se time baviti. Ipak on pravi predobre pesme da bismo ga diskvalifikovali zbog njegove mladalačke opsednutosti. Reči njegovih pesama su kao delovi neke sasvim obične, svakodnevne konverzacije što nikako ne znači da im nedostaje poetskih slika. Te slike se kriju u običnim stvarima, kao što je veš okačen na konopcu za sušenje veša koji se njiše na vetru, ili pričicama koje kljucaju semenke upravo ispale iz hranilice. Iako je album „Boat Songs“ odlično prošao kod kritike (a ja ga ipak propustio) sada se ispostavlja da je bio samo prolazna stanica do prvog pravog Lendermanovog remek-dela.
Naziv „Manning Fireworks“ je teško prevodiv. „Fireworks“ je vatromet, to nije sporno, ali „manning“ bi značilo popunjavanje ljudstvom, na primer popunjavanje trupa i slično. „Popunjavanje vatrometa ljudstvom“ mi nema nekog smisla, a možda je i neka fraza koju nisam dobro razumeo. Naći će se već neko od čitalaca da me ispravi aku još uvek neko čita ove moje dnevnike. No, ostavimo prevodilačke muke sa strane i recimo da je ovo pravi, ozbiljan album koji nije skup nabacanih ideja koje ma kako dobre bile ipak nisu dovoljne da neki album učine ozbiljnim. Pesme na njemu imaju početak i kraj, tekstovi nastavljaju tamo gde su stali na prošlom albumu, s tim što su nekako kompaktniji pa i promišljeniji. Srećom, nije se naš MJ trudio da bude pametan, jer ko se trudi da bude pametan ispadne u boljem slučaju pretenciozan a u gorem, sasvim suprotno od intencije, glup. Zadržao je Lenderman rok muzici toliko potrebnu duhovitost pa tako pesma „Rip Torn“ nazvana po poznatom holivudskom glumcu počinje ovako: „Zvaću te Rip Torn; zbog načina na koji si se pocepala…“ što me je podsetilo na anegdotu vezanu za Rip Torna koju je sam često pričao: pošto je bio oženjen koleginicom Džeraldinom Pejdž na poštanskom sandučetu im je pisalo „Torn Page“ što znači „pocepana stranica“.
Čini se da na albumu nema mnogo „fillera“ a pesme koje bih izdvojio su pored pomenute i možda najjača „Wristwatch“ koja u tekstu aludira na multipraktik karakter današnjih ručnih satova koji mere gomilu različitih stvari, pa što ne bi merili količinu usamljenosti svog nosioca. Odlična je i autobiografska „She’s Leaving You“ koja govori o Em DŽejevom raskidu sa koleginicom iz njihovog zajedničkog alt-kantri benda Wednesday (Karly Hartzman), raskida koji srećom nije značio i prekid njihove saradnje (Harcmanova peva prateće vokale na ovoj ploči). U grupi Wednesday, da kažem i to, Karly Hartzman je „glavna“, peva glavni vokal i autorka je pesama, dok se Lenderman zadovoljava ulogom gitariste. Album je snimljen u rodnom gradu MJ Lendermana u Ešvilu, Severna Karlina, u studiju „Drop of Sun“ Aleksa Farara. Ešvil je za muziku Apalačkih planina isto što je Nešvil za kantri muziku, dakle centar zbivanja – u njemu se čuveni „Mountain Dance and Folk Festival“ održava još od 1928 godine. Moralo se na kraju desiti da tako snažna muzička tradicija izrodi važno ime i u rok muzici.
Mladi MJ Lenderman je u svojoj 25. godini uspeo da snimi ploču (na kojoj svira skoro sve instrumente) kojom rok muzici omogućava iskorak ka budućnosti tako što se jednom nogom snažno naslanja na njenu tradiciju a drugom kreće u osvajanje novih teritorija. Recept je jednostavan – jednostavnost, iskrenost i duhovitost protiv cinizma savremenog sveta.
Ocena: 9.0/10