Album nastavlja gde je prethodni stao s tim što je proces amalgamizacije (stapanja) grupe napredovao, tako da je muzička telepatija između članova poboljšana. Prostim rečima – sve ide kao podmazano. Pred nama je prava, kompaktna grupa a ne muzičari skupljeni da odsviraju ono što im je zadato. To se jasno oseća iz svakog tona. Oseća se da članovi razmišljaju o svojim ulogama u bendu i trude se da daju što više od sebe. Ne verujem da su imali previše proba jer Glavaški živi u Sentandreji a glavnina benda u Zagrebu, ali uvek je važnije razmišljati o pesmama nego se usviravati do besvesti. To čak može da bude kontraproduktivno – može da se izgubi spontanost i želja za svirkom.  Album je sniman u Beogradu, u Down There studiju Uroša Milkića a to je čovek koji voli i razume muziku, što se i čuje na ovim snimcima. Dobro je i to što u trećem gradu, u kome niko od učesnika nije domaćin (osim Željka Markuša) nema mnogo remetilačkih faktora koji bi pažnju skretali sa njihovog glavnog cilja – da što bolje snime album. Po mom skromnom sudu, više su nego uspeli u tome. I snimak i njihova interakcija su bolji nego ikada kad se radi o karijeri Rebel Stara.

Vreme je da se kaže koja o pesmama kojih ima čak četrnaest (ukupnog trajanja 54:30). Dakle, skoro sat vremena muzike. To je više nego dovoljno ako se zna da danas nisu retki „albumi“ (pod znacima navoda) sa manje od 30 minuta trajanja. Ali, kod Rebel Stara je sve kao u starim dobrim vremenima. I zvuk, i pesme koje imaju značenje, ponekad poznato samo autoru, češće svima razumljivo. Tu je i beskompromisan stav koji je sve ređi na današnjoj sceni. Ne razmišlja se o bilo kakvom dodvoravanju publici ako se pod dodvoravanjem ne podrazumeva to što se na svakom koncertu potroše do poslednje kapi znoja a na ploči „ostave srce na terenu“ što bi rekli naši sportisti skloni izraubovanim metaforama.

A sad o pesmama konkretno. „Uvod u sedmo nebo“ su fragmentarne slike nekog sna koje nas upozoravaju na ekološke probleme, dok je pesma „Mesec“ u kojoj se takođe pominje „sedmo nebo“, inače s pravom izabrana za prvi singl, pesma o političkoj situaciji danas u svetu koja je u potpunom kontrastu sa tom sintagmom. Kako „biti na sedmom nebu“ znači doživeti veliku radost, sreću, blaženstvo taj naslov albuma možemo tumačiti samo u ironičnom ako ne i sarkastičnom ključu, osim ako to nije opis osećanja članova benda na nekoj zajedničkoj svirci. „Ogledala“ su pravi pravcati bluz, sa bluz simbolizmom – đavo, sudbina i dualizam dobra i zla  – ali bar neće biti sedam godina nesreće, jer ogledalo je ostalo celo.

„Ponoć“, drugi singl, je ona vrsta pesme koja se pred našim očima vizuelizuje – oda umornim ljubavnicima. „Prolećno smeće“ je pesma o ljudima ne baš laskava za ljude. Ekološka svest dominira pesmom „Sve od sebe“ ali pošto se pominje reka Tisa znamo da je to još jedna Milanova zavičajna pesma . Zvonkin „synth“ na kraju priziva apokalipsu. „Neko mesto puno sunca“, takva kakva je, eskapistička ali u suštini optimistička, je za mene najlepša pesma na albumu. „Metar pepela“ (Rodik – Obajdin kolaboracija) je kratkotrajni vaskrs neprežaljenog Svemira  gde Zvonka na svom sada primarnom instrumentu klaviru drži stvari pod svojom kontrolom. Jasno vam je da volim tu pesmu. Pošto mi fizika nije jača strana tema pesme „Entropija“ će ostati tajna za mene što me neće sprečiti da uživam u toj lepoj pesmi srednjeg tempa sa pratećim vokalima koji kradu šou. „Zemlja od suza“ je sintagma koja se već pominje (ako se ne varam) u nekoj od prethodnih pesama, vuče na ekologiju i ponovo Glavaški ispoljava nepoverenje u ljude i ponovo  Glavaški sebe smešta na stranu zla. I ponovo to poslednje ne mogu da povežem s njim. „San na jezeru“ je nekako povezan sa prvom pesmom na albumu „Uvod u sedmo nebo“ jer se ponavlja nekoliko detalja – u tekstu sa bandcampa „Uvoda u sedmo nebo“ kaže „…u Svemiru našao ton…“ što je u snimljenoj verziji zamenjeno sa „…u pepelu našao ton…“ dok u „Snu na jezeru“ kaže „… i pevam s ljudima iz Svemira…“; drugi detalj se odnosi na „izmešane lekove“ koji se pominju u obe pesme. Muzički nisu slične, ali ta dva detalja mi govore da su ipak nekako povezane. Živahna „Prolećna jutra“ bi što se mene tiče mogla da bude sledeći singl. Poruka te pesme se svodi na to da treba uživati u trenutku i u spoznaji da radiš ono što voliš, ma koliko svet oko tebe bio strašan i deprimirajući. Smog se bar u naslovu ponovo dotiče zagađene životne sredine ali u pesmi se ne govori o tome. Pesma je, čini se, lične prirode. Pesmu „Istina“ koja zatvara album pamtiću po pesničkoj slici „…ti i ja smo motani unazad, gužvane trake na kasetama…“ i po muškim pratećim vokalima u refrenu. Dostojan završetak odličnog albuma.

Tako vam je to u mom svetu – Glavaški ne može, čak i da hoće, da napravi loš album. Naravno da nisu svih četrnaest pesama za „The Best of Rebel Star“ ali bar dve-tri jesu. Ono što na ovom albumu jeste bolje nego na bilo kom drugom je bendovski duh – oseća se i čuje da je svako od učesnika dao svoj trenutni maksimum i ne samo to – ti maksimumi su se stopili u zajedničko muzičko pregnuće kao nikad do sada. Ovakva kohezija se ne bi dala ponoviti sa nekim drugim muzičarima, morali su biti baš ovi. To se zove „hemija“ valjda. Što se autorskog dela tiče ne mogu da tvrdim, ali ovo mi je svirački najbolji album Rebel Stara do sada. Posle svega napisanog, logično je da ulazi u najužu konkurenciju za domaći album godine koja će biti veoma jaka.

Ocena: 8.8/10