Materijal je na ovoj ploči izuzetno „jak“, toliko da nema slabog, pa ni prosečnog mesta. Prosto ne znam šta bih pre izdvojio. Tu je „Pejotl“, genijalna pesma koja odlično funkcioniše u svakom okruženju – od malog kluba ispunjenog vernim sledbeništvom do, mogu lako da zamislim, stadiona sa više hiljada prisutnih ljudi. Ne zna se šta je u njoj bolje - strofe ili refren. Tu je „Grlilice“, sa još jednom novom Denisovom kovanicom, koja me podseća, ne znam zašto, na Draga Mlinareca. Tu je „Patkica“ sa stablima koja padaju i cveća koje opstaje, tu su “Zvijezde”, koja je odabrana za prvi singl, i to s pravom, jer ima hit potencijal. Tu je “Digresija na Zeku II”, svojevrsni komentar pesme “Zeka”, starog favorita sa živih svirki. “Huka” je nova stvar, sa kojom nisam bio blizak do objavljivanja ovog albuma, mogla bi se po žanru svrstati u izvitoperene balade denisovskog tipa, u kojima se tekst slaže po zvučnosti tipa mjesec-kesten-jesen, a kriptičnost koju takav pristup proizvodi samo pomaže onima koji su u potrazi za ne-banalnošću u domaćoj rok muzici da lakše pronađu ono što traže. “Balans/Crv” je poigravanje sa dinamikom. Kao da u toj jednoj imamo dve pesme (uostalom, to nam sugeriše naslov).

“Mala snaga” je stari favorit, u ovoj verziji bolja nego ikad. Tu pesmu doživljavam kao Denisovu autobiografsku pesmu “brod pun robe, odlazimo, odlazimo, male snage, punih duša, odlazimo…”, pesmu o teškom putu koji vredi preći zbog sadržaja koji nosi. “Kapilare” je skoro nemoguće posmatrati mimo video rada Marine Uzelac koji tu pesmu prati. Ako niste, morate to pogledati jer je najbolja demonstracija saradnje dva umetnika pri kojoj rezultat nadmašuje vrednost svakog od dela pojedinačno. Kornjača zarobljena u premalom bazenu i refren “samo puhnem, da prođe, samo puhnem, da prođe” možda najbolje opisuju situaciju u kojoj se nalazi svako od nas u ovoj civilizaciji u kojoj živimo - svi se mi probijamo “kroz ovo more kapilara”, jedini je problem što možemo da pušemo koliko god hoćemo, ali stvarnost u kojoj živimo neće sama, tek tako proći, nego ćemo izgleda morati da uzmemo stvar u svoje ruke. Jedini, mali problem sa saradnjom Marine i Denisa je onaj koji se javlja kad prvo gledate film pa posle čitate knjigu po kojoj je film snimljen - više nije moguća slobodna interpretacija teksta. Slika tužne kornjače koja pokušava da pliva u premalom bazenu neminovno će vam se pojaviti pred očima.

Album zatvara “Prijateljstvo II”, pesma koja je Denisov povratak temi prijateljstva, jer tako se zvala jedna od prvih Denisovih pesama koja je objavljena još na „Felon“ albumu. Možda bi se poređenjem pesama „Prijateljstvo“ i „Prijateljstvo II“ najbolje mogla videti  mera promene kroz koju je Katanec prošao, i u kompozitorskom i u pesničkom smislu. Muzika je daleko složenija (bogatija), a tekst apstraktniji i višeznačniji. Ne umanjujem ovim značaj njegovog minulog rada, samo hoću da kažem da je on iz one grupe muzičara kojima je imanentna promena, za razliku od onih drugih, uvek istih.

Dugi instrumentalni „outro“ na kraju ove pesme mu dođe kao odjavna špica ovog izvanrednog albuma, i prilika da se pažnja usredsredi na muzički deo priče. Zvučni tepih koji su rasprostrli pred nas Branimir Norac (električna gitara, klarinet, vokal), Karlo Cmrk (bas), Vinko Vujec (bubanj), Eleonora Hil (violina, vokal) i naravno, sam Katanec (akustična gitara, vokal) je, sudeći po tome koliko su me odvojili od zemlje dok sam slušao album, postao magični leteći ćilim za koji poželiš da nikad ne aterira.

Polovina ove čudne godine bez živih nastupa je prošla, pa se već sada može sa sigurnošću reći da je album „Jada Jada“ Klinike Denisa Kataneca jedan od najozbiljnijih kandidata za regionalni album godine. Sada sam u vrlo komotnoj situaciji, jer su svi značajniji hrvatski portali albumu „Jada Jada“ dali najvišu ocenu, pa ovi moji hvalospevi neće nikome bosti oči, za razliku od mnogih prethodnih. Katanec je najzad priznat od strane kritike i sve je popularniji kod ljubitelja domaćeg roka. Još da dobije adekvatni „airplay“ što bi rekli Englezi, ne bi li preko ZAMP-a bar malo napunio džepove, kao i pozive na posećenije (čitaj: platežnije) festivale, ne bi li pored džepova napunio i srce. Do tada, možete i vi pomoći – kupite album na bandcampu. Vredi svaku paru!

Ocena: 8.6/10