Na koncertu muzičke grupe trebalo bi da muzika bude dominantna, a da sve ostalo (lajtšou, gestikulacije, scenski pokreti, kostimi) budu u funkciji muzike. U pozorišnoj predstavi trebalo bi da bude upravo suprotno – najvažniji je tekstualni predložak (dramsko delo) koji izvode glumci a režira režiser, a sve ostalo služi da nadogradi tekst oko koga je izgrađena predstava. Meni je izgledalo da je ono što smo gledali te večeri u DOBu više ličilo na ovo drugo.
Koncert/predstava je održan u bioskopskoj Sali DOBa, dvorani sa savršenom akustikom, što se pokazalo i te večeri. Sala kapaciteta 300 sedećih mesta je bila u potpunosti ispunjena. Kada su se ugasila svetla zavladala je tišina – kao u pozorištu! Residents su se pojavili kao četvorka – pevač u kostimu krave sa maskom krave i tri člana benda (gitarista, klavijaturista i bubnjar) u kostimima harlekina sa maskama srednjovekovnih lekara za kugu (tzv. Plague doctors - Medici della peste) sa karakterističnim “kljunovima”. Njihove siluete su odavale ljude u godinama, scenski pokreti pevača (ostali se tokom celog nastupa nisu pomerali s mesta) takođe. Njegov je glas, naprotiv, bio veoma jasan i prodoran. Njihove originalne pesme su mi zvučale kao muzika iz Brodvejskih predstava koju izvode grupe “Laibach” ili “Rammstein” ali, baš taj prizvuk Broadwayja čini da zvuče potpuno američki u odnosu na te dve pomenute evropske grupe. Obrade klasika su mi se više sviđale. I one su skroz američke, da američkije ne mogu biti – James Brownova “It’s a Man’s World”, Elvis Presleyjeva “Teddy Bear” i Six More Miles (to the Graveyard) Hank Williamsa. Show je u četiri navrata prekidan kratkim filmovima emitovanim iz velike “kristalne kugle” postavljene na bini u kojima su likovi poput Richarda Nixona i John Waynea izgovarali tekstove koje, moram priznati, nisam u potpunosti razumeo. Dalo se naslutiti da se prema tim ljudima zauzima ironijski odnos, da se, kao i uvek, Rezidentsi poigravaju sa ikonama američke pop kulture. Tekstove pesama je takođe teško pratiti, a to nerazumevanje sižea umnogome otežava uživ(lja)vanje.
Voleo bih da mogu da tokom gledanja predstave povežem sve konce – voleo bih da znam da li je izbor maski slučajan ili je u nekakvoj korelaciji sa tekstovima pesama (koji su prilično dugački) i sadržajem filmova koje prikazulju. Voleo bih da znam da li su aluzije samo nabacane ili čine koherentni sistem – jasno definisan autorski iskaz. Ne bi bilo dobro da je sve to samo nabacano da bi izazvalo reakciju publike koja od njih oduvek očekuje neočekivano. Voleo bih, dakle, da su pre “In Between Dreams” turneje objavili (može i elektronski) tekstove koje govore (pevaju) tokom nastupa. Tim pre što izgleda da je raspored pesama fiksan – da se ne menja iz nastupa u nastup. Dakle, nije slučajan. Publika bi na taj način mogla da se pripremi na ono što je čeka, i da, verujem, više uživa u predstavi.
Ipak, i za one koji radije mozak ostavljaju kod kuće bilo je razloga za uživanje. Lajt šou je bio spektakularan – osmišljen, vizuelno dopadljiv, a na momente i spektakularan. Zvuk perfektan, svirka veoma dobra. Posebno mi se dopao gitarista, veoma visok čovek, koji je izveo nekoliko sola od kojih zastaje dah. Pevač je koristio sva dostignuća savremene tehnologije u tretiranju sopstvenog glasa, kao što su to uostalom radili i bubnjar i klavijaturista u tretiranju svojih instrumenata. Uklapanje različitih elemenata njihovog nastupa (muzike, svetlosnih efekata i filmova iz kristalne kugle) i realizacija scenarija samog nastupa su tekli glatko. Od pionira multimedije se to i očekuje.
Kao što rekoh, nisam bio fan. Nisam to postao ni posle ovog koncerta. Ipak, kada bih sastavljao svoju listu “1000 stvari koje treba da uradiš pre nego što umreš” stavio bih na nju i “posetiti jedan koncert Residentsa”. Nije me ovaj nastup dotakao na emocionalnom nivou, ali jeste na intelektualnom i vizuelnom. Dva od tri – nije loše!
P.S. Neobaveštenog čitaoca koji se pita zašto ne pominjem njihova imena obaveštavam da članovi benda Residents već, evo, skoro pedeset godina uspešno kriju svoj identitet (jer se više niko ni ne trudi da otkrije kako se zovu.
