Kralj Čačka @ Dom Omladine Beograda, 30.11.2018

02 decembar 2018
Author :   Srđan Strajnić
Fotografije: Miloš Stošić

Long Live The King!

Nešto se dogodilo za ovih godinu dana, od novembra 2017. i nastupa Kralja Čačka na prvom "Zvuku Beograda" na istom ovom mestu. Nešto se dogodilo sa njegovom popularnošću. Tada je bilo prisutno, koliko se sećam, oko 400 ljudi. Godinu dana kasnije, karte su planule u rekordno kratkom roku pa je Amerikana sala bila ispunjena kao retko kada (sličnu gužvu pamtim samo na nedavnom takođe rasprodatom humanitarnom koncertu Eve Braun), po mojoj proceni bilo je osam stotina prisutnih. Dakle, došlo je do tog željenog skoka – povećanja broja posetilaca bez pravljenja bilo kakvih kompromisa. Muzika Kralja Čačka, brušena više od deset godina po beogradskim klubovima, novim albumom je dovedena na onu poziciju kojoj jer Nenad Marić sve vreme težio a koju je vrlo teško dostići – da istovremeno bude i alternativna i prihvatljiva širem krugu publike. Tu novu publiku je po mom mišljenju „zahvatio“ iz mase koja podržava Darka Rundeka i Đorđa Balaševića (da se manemo onog već dosadnog, uostalom i ne baš tačnog, poređenja sa Tom Waitsom). Nemojte odmah da se žestite, polako, objasniću!

Kakve veze oni imaju jedni sa drugima? Da krenemo od muzike – sva trojica imaju izuzetne bendove kod kojih kompetencija muzičara ne dolazi u pitanje. Sinoć su svirali sve sami majstori svojih instumenata - Nenad Marić alias Kralj Čačka - glas, akustična gitara, udaraljke; Marko Marić - električna gitara, klavir; Miladin Stojković - kontrabas, bas; Stefan Pejatović – bubanj; Pavle Popov – električna gitara, klavir i kao gost na tri pesme Vladimir Kolarić (Veliki prezir) – električna gitara. Ako bismo pokušali da muziku koju bend Kralja Čačka svira klasifikujemo, rekli bismo da se daju primetiti tri vrste pesama – one obojene džezom, one starije,vodviljsko/kabaretske (kojih na novom albumu nema) i rok pesme srednjeg tempa. Time je sličniji Rundeku koji, opet, ima u muzici svog Cargo Orkestra, pored džeza i dosta etno elemenata (čega kod Kralja Čačka uopšte nema) nego Balaševiću čija je muzika sasvim eklektična – prvo se odabere žanr pesme (a dolazi u obzir bilo koji!), potom se ona izvede poštujući sve konvencije žanra, bez ikakvih eksperimenata. Muzika Kralja Čačka je, dakle,alternativnija i od jednog i od drugog. Ono što ga pozicionira uz njih dvojicu su tekstovi.

Rundek je poeta lirskog izričaja koji veoma polaže na zvučnost reči koje izgovara dok je Balašević klasični storiteler sa dosta patetike (što meni uopšte ne smeta, naprotiv) i vrlo često sa nekom doskočicom, šalom, forom. I uvek ima refren koji se lako pamti. I kod Kralja Čačka ima lirskih momenata, još više ima pričanja priča a često ima i neki štos u tekstu, ali on ne izaziva bezazlen smeh ili melanholično-romantična osećanja kao kod Balaševića, taj štos je ili ironičan ili sarkastičan, i uvek je pomalo gorak. Refrena, međutim, nema, ili je predstavljen jednom kratkom rečenicom. Što se tiče zvučnosti izgovorenog niza reči, kategoriji u kojoj je Rundek pravi majstor (ali, lakše mu je, jer je hrvatski dosta mekši od srpskog), Kralj Čačka je njegova suprotnost - svojim karakterističnim fraziranjem i akcentovanjem ne dozvoljava svojoj otpevanoj rečenici sklad, ali baš ta dosledno sprovedena standardizacija nesklada proizvodi nekakav sklad. Uostalom, to je njegov stil – onome ko ga voli to ni najmanje ne smeta. 

Dakle, kad se sve gore navedeno uzme u obzir, ono što privlači publiku koja ne pripada rokenrol publici u užem smislu su žanrovska raznovrsnost, intrigantni, duhoviti tekstovi, vrhunsko muziciranje pa i vizuelni aspekt – sa onim kontrabasom grupa nam izgleda poznato, kao neka grupa iz Skadarlije koja svira starogradske pesme. Od suštinskog značaja za proširenje kruga sledbenika su dve stvari – pravilna metrika stihova (pravilnost opada od Balaševića, preko Rundeka do Kralja Čačka) i žanrovska čistota muzike (bilo koji žanr da je u pitanju). Ukratko, pitkost forme i sadržaja. Kralj Čačka u tim parametrima nije još dostigao Rundeka, a kamo li Balaševića, ali, veliko je pitanje da li on to, na kraju krajeva, i želi.

Kako bi neki profajler opisao publiku Kralja Čačka? Podjednak broj žena i muškaraca starosti preko 35 godina, pretežno nezadovoljnih situacijom u društvu, koji vole dobru (ali ne bučnu) svirku i zanimljive tekstove o kojima će moći i da razmišljaju. E, takvih je, kao što rekoh, bilo osamsto te večeri, a pokazalo se i da imaju veliku toleranciju na visoku temperaturu. Iako je napolju bio minus, u sali je bilo pakleno vruće.

Kralj Čačka je krenuo sa jednim od favorita sa novog albuma, pesmom koja ga i otvara, Dva minuta sreće, tri minuta smisla, i narednih pet pesama je izvođeno onim redom kojim su poređane na albumu. Istakao bih džeziranu Stoj kolega! sa interesantnim tekstom i bluesy U Istanbulu za koju je Marić rekao da je o emigraciji. Onda je krenuo sa pesmama sa Zemlje snova, koje su publici poznatije, pa je rani vrhunac koncerta bio baš naslovna Zemlja snova. Rolaj i Mama kupi mi propeler su odlično primljene, baš kao i poslednje tri pesme regularnog dela programa Žur smrti/Baci svetlost na put/Svetle stvari na kojima im se pridružio Vladimir Kolarić. To je trebalo da bude kraj, ali publika je, posle skoro dva sata svirke, htela još. I dobila je dva bisa. Prvi bis je bio Moj Avatar/Deda Mraz je švorc, drugi Prazno veče. Malo je reći da su momci oduševili - doživeli su stojeće ovacije! Publika i posle skoro dva i po sata svirke i saslušanih dvadeset i šest pesama u zadimljenoj i pretoploj sali i dalje nije htela da ide kući. Ali, svetla su se upalila i označila povratak u realnost. Siguran sam da nije bilo nezadovoljnih. Čuli smo skoro sve pesme sa do sada izdata dva albuma i nekoliko novih pesama u vrhunskoj izvedbi sa vrhunskim zvukom – proverio sam, dobro se čulo u svim delovima sale.

Kralj Čačka je te večeri prešao na sledeći nivo igrice koja se zove “Karijera u rokenrolu”. Za to je bilo potrebno pridobiti publiku koja je šira od njegove dotadašnje. Uspeo je u tome, sada je u kategoriji 800+. Znači, zbogom klubovi, zdravo koncertne dvorane! Uspeo je u tome bez ikakvih kompromisa, zato, kapa dole, kralju!

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio