“Samo još jednom da te vidim kada svane dan…” stih je kojim počinje “Concordia”, zvanično prvi singl sa friško objavljenog albuma kojim je konačno debitovao (kant)autor, multiinstrumentalista i producent Sergio Lounge, poznat odranije kao pobjednik Demofesta i Bunt festivala.

Laundž atmosfera i soft elegancija, romantičan susret moderne bossa nove sa najfinijim beogradskim šlagerima, uz ovlaš iscrtane konture ljubavne priče koja kao da tek je počela, ukratko bi mogli približiti naš novi Singl sedmice. U čarobne, neodoljivo aranžirane vokalne dionice Lune Škopelja, ušuškala se interpretacija Srđana Popova, autora koji je s razlogom izdvojio upravo ovu numeru. Ista priziva rana i blaga ljetnja jutra i naravno more, te se čini idealnom za (plažne) barove od ukusa, kako brazilske i mediteranske, a isto tako i one odabrane - "na ušću dveju reka".

Ima neke sentimentalnosti koja će se s „Poslednjom pesmom“ Autoparka zaustaviti na pola puta između MESAM-a i odjavne špice nekog omladinskog filma iz osamdesetih čiji su junaci na samom kraju odustali od sebe i prihvatili život po pravilima koja su u svojoj nezapisanosti snažnije prihvaćena nego da su bila zapisana.

Na melodijskoj osnovi, koja zvuči kao da traži veselu priču, odvija se antidrama, dijalog u kom jedna strana ili ćuti, ili biva eho, zid o koji će se odbiti nimalo suptilna kritika. Suptilnosti ipak ima u načinu, slatkoće u jednom „zapaliću ga“, ali ne i sladunjavosti, srećom, jer bi to odvuklo slušaoca u sarkazam. Nježnost kojom Ognjenka Lakićević pjeva ljutnju i nezadovoljstvo ne ubija optimizam, pa tako i ono 'sutra' u kome će lirska junakinja ponovo voljeti sebe je potpuno očekivan vrhunac, ne nada, ne ni odluka, već svijest o sopstvenoj snazi i dovoljnosti.

Četvrti Indirekt Showcase je održan od 11. do 13. oktobra na četiri lokacije u Beogradu: SAE Institute, u kome su se držala predavanja i paneli na različite teme iz muzičkog biznisa, i tri mesta za svirke – Atom Akademija, Soul Society i Dorćol Platz. Ovaj poslednji je jedini „preživeli“ od prošle godine, iako se pokazalo da je prostor prevelik za broj posetilaca.

Pisanje o festivalima, nažalost, nikad nije novo proživljavanje, već vraćanje unazad na mjesto na kom se nešto događalo, a više se ne događa. Danas je stara tvrđava u Nikšiću pusta, ali glave su usijane i priča o devetom Bedem festu ne jenjava. Lakše je bilo pisati prognoze, nego obuhvatiti sve svirke s jednakom pažnjom ili jednakim oduševljenjem. Zato ovdje ispisujem samo neke od utisaka, prije svega one dobre.