Zvuk Beograda: Kralj Čačka, Stray Dogg, Veliki Prezir @ Dom Omladine Beograda, 29.09.2017.

30 septembar 2017
Author :   Srđan Strajnić
Foto: Milena Jevrić (Pris.rs)

Mnogo je bilo kontroverzi oko ovog jednodnevnog festivala. Šta je to zvuk Beograda, koje bi ga grupe najbolje reprezentovale, da li baš ove tri od kojih je lider samo jedne od njih stvarno iz Beograda, ili neke druge grupe, koje sviraju neku drugu vrstu muzike. O tome ko jeste, a ko nije iz Beograda je, bar po mom mišljenju, potpuno besmisleno razgovarati, jer svi oni su stanovnici toga grada, tu rade, tu žive, tu se druže i predstavljaju njegovu rock scenu. Koga još briga šta kaže krštenica u rubrici: mesto rođenja, osim nepopravljive snobove. O ovom drugom, predstavnike kojih vrsta muzike odabrati za nastup na festivalu, o tome bi se već dalo diskutovati.Naravno da se tu moglo iznaći sasvim drugih rešenja, kao na primer ono po kojem bi svaka od grupa predstavljala različit deo muzičkog spektra, pa bi u tom slučaju jedna od njih predstavljala recimo pop-rock, druga nekakav nazovimo ga melanholični rock a treća onaj pankoidni, žešći rokenrol.

Tim proširenjem dijapazona potencijalne publike bi se ujedno testiralo koliko ukupno ima ljudi u Beogradu (i okolini) koji su spremni da za rock koncert izdvoje hiljadu dinara (za čitaoce iz drugih država: oko osam i po eura). Ipak, takav lineup je mač sa dve oštrice: to vam je kao ono kad se političke stranke različitih ideoloških opredeljenja udružuju u koalicije da bi dobile veći broj glasova, pa na kraju dobiju šipak, jer birači (u ovom slučaju posetioci koncerta) nisu uvek spremni na trule kompromise tog tipa. Što reče onaj dragi nam političar „you don’t mix froggs with grandmothers“! Idejni tvorac i organizator ovog festivala (uz Pop Depresiju i Odličan Hrčak) Dušan Strajnić Dukat iz Stray Dogga se na kraju odlučio da ipak ostane u okvirima tog takozvanog melanholičnog rocka kojem uostalom i sam pripada (ko će kome, ako neće svoj svome!) pa je pozvao i Kralja Čačka i Veliki Prezir da učestvuju.

Dosta riskantan potez. Jeste da Stray Dogg ima svoju publiku, jeste da je Kralj Čačka sada u najvećem hajpu, jeste da Kole odavno nije nastupao sa kompletnim bendom, ali postojale su i okolnosti koje su izazivale strepnju. I Stray Dogg i Kralj Čačka su sada već pri kraju promotivnog perioda za svoje poslednje albume tako da su taj materijal već više puta svirali u Beogradu i to ne tako davno, slično je i sa Velikim Prezirom, s tim što oni odavno nisu izdali album, niti objavili nove pesme, pa je i kod njih bilo jasno da će svirati stari repertoar. Iako su najavljene neke nove pesme, publika je mogla da očekuje već viđeno, što je svakako odvraćajući faktor. Ali ne i za prave fanove. Po mojoj proceni (koja nije baš najpouzdanija) bilo je sigurno ne manje od pet stotina ljudi i to bez velike fluktuacije. Bilo je svakako odlazaka posle jedne svirke i dolazaka pre neke druge, bilo je u holu nešto fanova jednih i drugih dok sviraju treći, ali, u globalu, bar četiri stotine je u svakom trenutku bilo u sali. Dakle, moglo bi se reći da se fanovi ove tri grupe u velikoj meri preklapaju. Uostalom, Stray Dogg i Kralj Čačka su, u organizaciji Pop Depresije, zajedničke izdavačke kuće, već imali mini-turneju po Zapadnoj Srbiji (Užice, Gornji Milanovac), a šuška se i da će Stray Dogg i sa Velikim Prezirom imati neke zajedničke svirke.

zvukkralj.jpgRed je da kažem koju i o samoj svirci. Otvorio je Kralj Čačka sa repertoarom sa svog prvog i za sada poslednjeg albuma, „Zemlja snova“ koji je izuzetno dobro primljen i kod publike i kod kritike. Ne bez razloga. Jer Kralj Čačka je našao formulu koju retko ko uspeva da pronađe. Uspeva da, koristeći jezik rokenrola, ispriča autentičnu domaću priču. Dakle, nije to nikakav etno-rock u kome se koristi samo instrumentarijum rokenrola, a muzika sa rokenrolom nema nikakve veze, ni po zvuku ni po sadržaju. To je nešto sasvim drugo: on koristi jezik rokenrola da ispriča autentičnu domaću priču uz muziku koja bi se rečima mogla opisati kao starogradska pesma odsvirana u rokenrol ključu. Dok slušate muziku Kralja Čačka ne javljaju vam se slike devojaka u narodnim nošnjama, javljaju vam se slike iz kafane. One koja polako nestaje, one sa kariranim stolnjacima. Svi znaju da se reči pesama Kralja Čačka sa pažnjom slušaju, da često imaju kritičku žaoku, i da su to vrlo zanimljive i originalne priče, ali ono što je mene te večeri impresioniralo je muzika koju izvode. Bend je savršeno usviran, sve teče kao po loju a njegov brat na gitari bukvalno dominira. Primećujem pomak u aranžmanima u odnosu na one sa albuma. Te iste pesme su a albumu imale kabaretsko-vodviljski prizvuk, sada, posle mnogo pređenih kilometara i mnogo svirki, postaju mekše, toplije, bez tog kabaretskog ironijskog odmaka. Postaju kao neki mutirani bluz koji je ipak dovoljno glasan da pokrije žamor publike. Da bude jasnije, sve one zvuče kao onih poslednjih nekoliko pesama sa albuma „Zemlja snova“. Ne čudi što su momci posle takve svirke doživeli ovacije na otvorenoj sceni.

Zvukstrej.jpgDukat je otvorio nastup Stray Dogga sa sasvim novom pesmom, radnog naslova „Moon“. Pesma teška za pevanje koja nije baš da vas hvata na prvu loptu je vrlo hrabar izbor otvaranja. Pesma je u formi dijaloga – muškarac i žena razgovaraju – a Dukat peva i jedan i drugi glas. Ako je suditi po ovoj pesmi, sledeći album Stray Dogga neće biti pop album, pre će ići ka alternativi. Ipak, publika je pesmu, bar po reakcijama, odlično primila. Kao i ostale, uostalom. Set lista je bila kratka, jer svi su imali po sat vremena na raspolaganju, i nije uključivala dva najveća hita Stray Dogga „Smile“ (koga već dugo ne izvode uživo) i „Disappear“ (to je već bilo iznenađenje za mene). Takođe, nije bilo nijedne obrade. Opredelili su se za pesme u kojima ima više prostora za „jamming“, kao što su „Almost“, „Away“, „Blind Love“, „No One But You“, „1,2,3“, „Time“ da bi završili, kao što često čine u poslednje vreme, sa furioznom verzijom pesme „Dart“ sa prvog albuma. Dobar nastup.

Veliki Prezir, predvođen Koletom i Bomlom,je krenuo kao da svaki dan ima ovakve svirke. Energija je prštala na sve strane – bez konkurencije su bili najenergičniji bend večeri. Koletove pesme su savršeni spoj melanholije u pevanju i tekstovima sa žestokom muzičkom pratnjom. Taj kontrast čak amplifikuje melanholičnu crtu koja provejava kroz sve pesme. Melanholija je provejavala i kroz pesme ostala dva učesnika tako da su svi bili na neki način povezani, s tim što je redosled nastupa učinio da postoji gradacija što se tempa pesama tiče. Kralj Čačka – Stray Dogg – Veliki Prezir. Od sporog preko srednjeg ka bržem. Bolje je tako nego obrnuto, jer ovako se postepeno diže tenzija da bi vrhunac dostigla na samom kraju. Odličan završetak koncerta sudeći po reakcijama oduševljene publike.

Dakle, pet stotina ljudi je bilo u Domu Omladine i, verujem, još toliko u KST-u gde su u isto vreme nastupali Kanda, Kodža i Nebojša. Zašto to spominjem? Na fejsbuk stranicama ovih događaja bio je prijavljen skoro pa identičan broj ljudi (oko 330 je reklo da ide, oko 1100 da je zainteresovano i kod jednih i kod drugih) pa je verovatno sličan broj stvarno prisustvovao i na jednom i na drugom mestu. To znači da u Beogradu postoji ta kritična masa od hiljadu ljudi koji su raspoloženi da odu na rock koncert. Na običan, mali rock koncert neizvikanih bendova. Na tu cifru se može računati. Za više od toga, moraš biti Bajaga, ili bar Nick Cave!

Na stranici Pris.rs možete pogledati i ostale fotografije s festivala.

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio