PRIHODI KOMPOZITORA I TEKSTOPISCA (SONGWRITER AND COMPOSER REVENUE)

.1.Avans izdavača (Publisher Advance)

Toga je kod nas bilo za vreme SFRJ kada su tadašnje najveće rock zvezde dobijale pare unapred, ali to je važilo za stvarno najveće zvezde. Danas toga kod nas skoro da nema (nisam siguran za one stvarno najveće). Tačnije, nema toga u onom strogo poslovnom smislu, kada vam po ugovoru izdavač uplati avans, ali ima po prijateljskoj liniji tipa „evo ti pare da snimiš album, a ja ću se naplatiti od prodaje, kada ga budemo izdali“.

.2.Mehanička prava (Mechanical Royalties)

Prihod koji se ostvaruje reprodukcijom (emitovanjem) zaštićenih (copyright) muzičkih sadržaja, kako fizičkih tako i digitalnih. Recimo, ako neko snimi obradu vaše pesme i postavi je na YouTube, treba da vam plati za ta takozvana „mehanička prava“. Ili ako se vaša kompozicija koristi u liftu, na primer. Možda je Hrvatska došla do tog nivoa da se to plaća, Srbija još nije.

.3.Narudžbine (Commissions)

Samo ime kaže, kada vam neko naruči da za njegove potrebe komponujete pesmu/napišete tekst. Ali ne za javno emitovanje – to je obrađeno u tački 6. Dakle, radi se o narudžbinama u privatne svrhe – ono kad neko hoće da peva serenadu devojci pod prozorom ili nešto slično, prigodne pesme za rođendane, godišnjice...ili kada vam neki bend ili pojedinac naruči da za njih napravite pesmu.

.4.Prihodi od javnog izvođenja (Public Performance (PRO) Royalties)

Kada se vaša pesma javno izvodi na radiju, televiziji, u klubovima, restoranima, u poslovnim prostorima. Ovo plaća SOKOJ (u Srbiji), ZAMP (u Hrvatskoj) i odgovarajuće organizacije specijalizovane za te poslove u svakoj zemlji (ASCAP/BMI...). Ako ste stanovnik Srbije, na primer, a vaše pesme se izvode u drugim zemljama, recimo u Hrvatskoj, hrvatski ZAMP vam preko SOKOJA isplaćuje zaradu ostvarenu na osnovu emitovanja vaših pesama u Hrvatskoj, s tim što vi dobijate na kućnu adresu pismo sa informacijom o ostvarenom prihodu. Ovo i u regionu sve bolje funkcioniše, a u svetu je odavno jedan od glavnih izvora prihoda autora muzike i tekstova. Naplata ide po minutu emitovanja – što više minuta, veće pare. Bolje je da se snimak koncerta vaše grupe emituje na javnom servisu (koji em plaća, em je sklon reprizama koje se takođe plaćaju!), nego da imate skupo plaćen spot koji će se na televiziji emitovati jednom, eventualno dva puta. Jedini je problem što uopšte ne zavisi od vas da li će se vaš koncert emitovati na državnoj televiziji. Oni biraju čiji će koncert snimati i kada će ga emitovati. Recimo, koncerte Stray Dogga i Ane Ćurčin iz Sava Centra emitovali su tačno godinu dana kasnije i to u skraćenom obliku. Tu se autori ništa nisu pitali – ni kada će se emitovati, ni u kom obliku, jer su ugovorom sva prava prepustili RTS-u (to je RTSov uslov da bi uopšte snimali koncert). Zauzvrat, od SOKOJ-a će sledeće godine dobiti za naše uslove pristojne pare.

.5.Mehanički prihodi od striminga (Streaming Mechanical Royalties)

Streaming servisi (Spotify, Deezer...) preko specijalizovanih posredničkih firmi plaćaju izdavaču (publisheru) koji plaća autoru. Cena jednog strimovanja pesme zavisi iz koje je zemlje onaj koji je „pušta“. U jednom primeru nađenom na internetu, prosečna isplata po jednom strimovanju pesme je bila u tom trenutku 0,004891 US$. To znači, ako sam dobro računao, da bi milion strimovanja pesme donelo zaradu od oko 5.000 US dolara. To ne znači da bi sva zarada otišla autoru – tu sumu bi delili, u zavisnosti od ugovora koji je sklopljen, i izdavač, striming servis, firma posrednik i izvođač, ako nije istovremeno i autor pesme. Dakle, vrlo komplikovana računica koja se izvodi za svakog autora pojedinačno.

.6.Komponovanje originalne muzike predviđene za emitovanje (Composing Original Works for Broadcast)

U ovu kategoriju spada pisanje muzike za reklame, za film (soundtrack), za pozorišnu predstavu, i druge upotrebe na radiju, zemaljskoj i kablovskoj televiziji, u reklamnim kampanjama. Jedan od omiljenih prihoda muzičara, jer su u pitanju naručioci koji najčešće imaju predviđen budžet za tu svrhu, pa se obično radi o pristojnim sumama koje se kreću i do nekoliko hiljada evra (bar kad govorimo o reklamama – za filmsku muziku honorari (u zavisnosti od kvaliteta autora) mogu da budu i znatno viši. Korišćenje muzike u reklamama nikad nije besplatno, što se za filmsku i pozorišnu muziku ne bi moglo reći – kod amaterskih predstava i studentskih filmova (kada ne postoji budžet) dešava se da muzičari ustupaju svoje pesme besplatno. Obično se isplata vrši direktno autoru od strane naručioca.

.7.Sinhronizovane licence (Synch Licenses)

Korisnik plaća za korišćenje već postojećih kompozicije u reklamama, filmovima, pozorišnim predstavama, dokumentarnim i igranim filmovima, video igrama... To je „najslađa“ para – ne moraš ništa da radiš, samo da dozvoliš da se koristi tvoje delo.

.8.Prodaja notnih zapisa pesama ( Sheet Music Sales)

Samo ime sve govori, ali ovaj prihod ostvaruju samo autori koji su već dovoljno poznati – notne sveske se kupuju da bi drugi muzičari mogli da sviraju te pesme, dakle, mora da postoji dovoljan broj zainteresovanih. Kod nas ovaj način zarade nije baš široko zastupljen.

.9.Prikazivanje reči pesama (Lyrics Display)

Prikazivanje reči pesama na onlajn servisima koji služe za tako nešto. Nisam čuo da je iko od naših pisaca tekstova ostvario prihod po ovoj osnovi.

.10.Prihod od melodija zvona mobilnih telefona (Ringtone Revenue)

Nisam čuo do sada da je neko od naših dobio pare za ovo.

.11.Programi nagrađivanja songrajtera (Songwriter Awards Programs)

Ovo ne postoji kod nas. Osim ako tu ne spadaju nagrade koje pisci muzike i tekstova dobijaju na festivalima. Kad bolje razmislim – to je u stvari to!

.12.Poravnanje sa izdavačem (Publisher Settlement)

Nagodba sa izdavačem. Ovo kod nas ne postoji – možda će postojati kad pravna država zaživi.

PRIHODI MUZIČARA IZVOĐAČA I UČESNIKA U SNIMANJU (PERFORMER AND RECORDING ARTISTS REVENUE)

.13.Avans izdavačke kuće (Record Label Advance)

Plaća se izvođaču u okviru potpisivanja ugovora sa izdavačkom kućom. Mislim da kod nas toga nema, bar kad se govori o rocku. U turbo-folku verujem da se to događa, bar kad su u pitanju najveće zvezde.

.14.Podrška izdavačke kuće (Record Label Support)

Finansijska podrška za održavanje turneja. Toga tek nema, osim ako se ne računa podrška iz drugih izvora – dešava se da izvođači dobiju finansijsku podršku za turneju ako je turneja u sklopu projekta koji je dobio pare na konkursu. Setimo se dve turneje Stray Dogga po manjim gradovima Srbije koje su finansirane od strane Američke ambasade.

.15.Maloprodaja (Retail Sales)

Zarada od prodaje nosača zvuka u prodajnim objektima ili preko pošte. Da bi se to kod nas ostvarilo, rock grupa ili pojedinac mora da zvanično izda ploču za neku izdavačku kuću, što je sve ređi slučaj. Obično se, bar kod početnika, radi o samostalnim izdanjima (samizdat).

.16.Digitalna prodaja (Digital Sales)

Prodaja digitalnih formata muzike u digitalnim prodavnicama tipa CD Baby ili servisima tipa Bandcamp. U prvima plaćanje je preko firmi-posrednika u drugima direktno izvođačima.

.17.Prodaja na koncertima

Sam izvođač prodaje svoje vinile/diskove/kasete na svojim nastupima. To je čista zarada, bez provizija, bez posrednika, uz trošak plaćanja osobe koja prodaje, ako to ne radi prijatelj/rođak/fan volonterski.

.18.Isplate od interaktivnih servisa (Interactive Service Payment)

Prihodi koji se ostvaruju strimingom sa digitalnih servisa tipa Spotify, Deezer. O tome sam govorio u prvom odeljku, u tački 5. S tim što treba napomenuti da izvođač dobija manje od autora.

.19.Naknada za digitalno izvođenje (Digital Performance Royalties)

Naknada za izvođenje na internet radio stanicama i muzičkim kanalima satelitskih i kablovskih televizija. Nisam siguran da je ovo zaživelo kod nas.

.20.Naknada za upotrebu postojećih snimaka u filmovima, dokumentarcima i slično (Master Use Synch Licenses)

Naknada se plaća izdavaču ili samom izvođaču direktnim ugovorom kojim se prodaje licenca.

.21.AARC Honorari (AARC Royalties)

Američka neprofitna organizacija „Alijansa izvođača i izdavačkih kuća“ (https://wp.aarcroyalties.com/) čiji je posao naplata izvođačkih prava američkih artista u svetu, ali ova organizacija može da zastupa i naše izvođače i izdavačke kuće ako se učlane u nju.

.22.Honorari na osnovu susedskih prava (Neighboring Rights Royalties)

Prihodi ostvareni emitovanjem vaših snimaka u drugim zemljama.

.23.Nadoknada izvođačima muzike upotrebljene u filmovima (Film Musicians Secondary Markets Fund)

Naziv sve kaže.

.24.Nadoknada po kolektivnom ugovoru (Sound Recording Special Payment Fund)

Kolektivni ugovor sklopljen između AFM (American Federation of Musicians – Američkog saveza muzičara) i izdavačkih kuća predviđa izdvajanje određene sume novca od strane izdavačkih kuća u specijalni fond iz koga se vrše isplate muzičarima. To je kod nas mislena imenica.

.25.Isplata na osnovu dostizanja određenog tiraža (SAG-AFTRA Contigent Scale Payments)

Fondacija SAG-AFTRA pruža finansijsku podršku izvođačima kojima se inače ne isplaćuju izvođačka prava, u ovom slučaju kada se dostigne određeni tiraž.

.26.Poravnanje sa izdavačem

Ostvarivanje prihoda na osnovu nagodbe sa izdavačem.

PRIHOD MUZIČARA KOJI NASTUPAJU UŽIVO (PERFORMER SESSION MUSICIAN REVENUE)

.27.Plata članu orkestra ili muzičke grupe (Salary as Member of Orchestra or Ansamble)

Ako ste na plati recimo u Džez orkestru RTS-a ili ako ste na plati u nekom bendu. To kod nas nije uobičajeno, bar što se rock bendova tiče, ali ima slučajeva da se takozvani „tezgaroši“ plaćaju za nastupe ili turneje.

.28.Naknade za nastupe uživo (Shows/Performance Fees)

Ovo je danas najčešći izvor zarade za muzičare. Žive svirke. U Americi isplatu vrše organizatori koncerta – promoteri ili direktno objekat u kome je koncert održan. Kod nas manje koncerte po klubovima organizuju sami izvođači koji se dogovaraju sa vlasnicima klubova oko uslova. Može biti „na karte“ ako je izvođač kol’ko-tol’ko poznat, što je u manjim mestima prilično riskantno ali povoljno za vlasnike klubova, jer oni od „šanka“ nešto zarade, a muzičari koji su doputovali iz drugog grada često budu u minusu. Što je izvođač popularniji (što više publike može da privuče) ovaj način je za njega povoljniji. Osim ako ne ispregovara visok „fiks“. Fiks je u žargonu unapred dogovoreni honorar koji ne zavisi od broja posetilaca.

Stvar je pregovora koliki će on biti – vlasnik kluba procenjuje koliko bi određenui izvođač mogao da privuče publike, nije nebitan ni profil izvođača, tj. vrsta muzike koju svira, jer od žanra zavisi i potrošnja alkohola koja je dodatni izvor zarade za klub, često veći nego što bi zaradili na prodaji karata. Na koncertima metalaca, pankera i garažnih rokera troši se više piva i drugog alkohola nego na koncertima „mekših“ žanrova sa više publike ženskog pola. Visina fiksa zavisi i od broja osoba koje sviraju. Kod solista početnika suma viša od sto evra je retkost, kod bendova je ipak viša, ali ne proporcionalno broju članova. Imajući u vidu da u regionu, ako izuzmemo najveće gradove (Beograd, Zagreb, Ljubljana, Novi Sad) uglavnom postoji jedno do dva mesta koja organizuju rock svirke u svakom gradu (govorim o rock svirkama, ne o didžejingu ili turbo-folk diskotekama), treba reći da je većina vlasnika već usvojila model plaćanja koji im odgovara, pa ako insistirate na uslovima neprihvatljivim za njih od svirke neće biti ništa. Ako ste potpuno nepoznati, teško će pristati i da svirate „na karte“, to jest pristaće, ali će vam dati termin recimo u ponedeljak, kad ionako nema žive duše u klubu.Za petak, subotu,nedelju, probaće da nađu izvođače koji će im napuniti lokal. U klubovima nastupaju i poznatiji bendovi sa većom publikom koji uglavnom imaju menadžere. Od njihove trenutne aktuelnosti (ili hajpa ako više volite) zavisi da li će ići na „fiks“ ili na „karte“. Fiks je najčešće manji prihod nego što bi bio da su naplaćivane ulaznice, ali je siguran, pa je uvek stvar procene na koji vid isplate ići. Naravno, isplativost procenjuje i druga strana, pa je na kraju krajeva sve stvar dogovora. Obično se i u jednom i u drugom slučaju izvođačima obezbeđuje prenoćište i jedan do dva obroka (večera i, kod izdašnijih vlasnika, doručak).

Putni troškovi takođe mogu biti predmet pregovora, ali, imajući u vidu da se za nastupe u manjim mestima pravi mini turneja, te troškove snose izvođači. Druga je stvar ako vam neko uputi poziv da svirate u njegovom lokalu. Onda komotno možete da tražite da vam nadoknadi putne troškove uz honorar, hranu i prenoćište, naravno. Ako se ide „na karte“ povedite osobu koja prodaje karte, jer to vlasnici kluba najčešće ne obezbeđuju, a i ako obezbede morate da ga platite više nego „svog čoveka“ koga ste doveli.

Svirke se mogu organizovati i u dvoranama koje služe samo za koncerte. Koncertne, dvorane, domovi kulture, kulturni centri i slična mesta. Tu se pojavljuje stavka „zakup prostora“ iako neka takva mesta ustupaju prostor i opremu besplatno, naročito ako njima upravljaju organi lokalne samouprave ili neprofitne organizacije. Ali, ako hoćete da nastupite u Domu omladine Beograda, Sava Centru, Lisinskom, Cankarjevom domu, to morate i da platite. Tu računajte ne samo na troškove zakupa sale, već i na troškove obezbeđenja, Eventima ili neke druge organizacije za prodaju karata, poreze i doprinose, rasvetu. Bolje ćete proći ako ih vaš menadžer ubedi da budu suorganizatori, ali da biste to uspeli, morate da ih uverite da će i oni imati koristi od toga što baš vaš bend nastupa u njihovoj dvorani. Drugim rečima, morate imati svoju publiku. Imajte u vidu pravilo „Što veća dvorana, veći troškovi“ tako da ćete često više zaraditi od sto prodatih karata u nekom klubu, nego od 500 u nekoj sali sa zvučnim imenom. Ali, na takvim mestima se nastupa za slavu, ne za novac.

Treći vid nastupa su festivali. Svaki mladi bend će se vrlo brzo suočiti sa činjenicom da festivalski nastupi uopšte nisu tako glamurozni kao što su bili u njihovoj mašti. Prvo, kao mlad bend (u tu kategoriju kod nas spadate dok ne proslavite 10 godina rada hehe) najčešće ćete nastupati potpuno besplatno (ako izborite plaćanje putnih troškova, budite srećni). Drugo, nastupaćete u najgorem mogućem terminu (dok je još dan ili za vreme nastupa najveće zvezde festivala). Treće, neće vas gledati niko osim mame i tate i slučajnih prolaznika (prijateljima koji bi došli, biće skupo da idu u drugi grad na festival, i još da kupe skupu kartu). Jedina korist će biti što će se u najavama festivala pominjati vaše ime, dakle, svet će bar čuti da postojite (čuće bar oni koji čitaju ono što je napisano sitnim slovima!).

S druge strane, festivali su najbolje merilo vašeg uspeha. Sa rastom popularnosti poboljšava vam se status na festivalima. Nastupate sve bliže prime-timeu, honorari počinju da vam se isplaćuju, stejdževi se povećavaju...Postoje i takozvani showcase festivali, kao na primer Indirekt, nedavno održan u Beogradu. Oni su namenjeni ljudima koji se profesionalno bave muzikom, nastupi se organizuju na većem broju mesta istovremeno, kratkog su trajanja (do sat vremena) i služe da se vi upoznate sa ljudima iz biznisa i da se oni upoznaju sa vama. „Obična“ publika je tu u drugom planu. Na njima honorari nisu veliki, ili ih nema, ali su vam uvek obezbeđeni smeštaj, hrana i putni troškovi. Pozive na showcase festivale nikad ne odbijajte jer su oni vrlo dobri za promociju. Još ako ste vešti u komunikaciji, blago vama. Čak i ako vašbend ne svira, dobro je otići na njih sa promo-materijalom i bar usmeno predstaviti svoj bend. Možda vas pozovu sledeće godine!

.29.Nadoknade za sešn/studijske muzičare (Session Musicians/Sideman Fees for Studio Work)

Honorari za muzičare koji sa vama snimaju u studiju. Kod nas se to često radi na prijateljskoj bazi, ali verujem da ima i onih profesionalaca koji svoj studijski rad naplate.

.30.Honorari za sešn/studijske muzičare za nastupe uživo (Session Musicians/Sideman Fees for Live Work)

Te honorare plaća onaj ko je iznajmio sešn muzičare, znači, izvođač od svoje zarade.

.31.Isplate za muzičare koji nemaju pravo na isplatu (Non – Featured Artists Payment)

U Americi AFM i SAG/AFTRA Fondovi plaćaju izvođače koji inače ne podležu drugim načinima plaćanja (prateći vokali, sešn muzičari) te ih na taj način pomažu. Kod nas to naravno ne postoji, što ne znači da tako nešto ne treba napraviti.

ZANATSKI POSLOVI – PODUČAVANJE I PRODUKCIJA (KNOWLEDGE OF CRAFT: TEACHING AND PRODUCING)

.32.Davanje časova (Musical Teaching)

Prihodi od podučavanja. Najpoznatiji muzičar kod nas koji je na taj način zarađivao je RM Točak. Bojana Vunturišević ima svoj mali hor devojčica koje kod nje uče pevanje. To je radila i Aleksandra Kovač ako se ne varam.

.33.Prihodi od producentskog rada (Producer)

Produciranje drugog izvođača na koncertu ili u studiju. Kod nas je često na prijateljskoj osnovi, ali ima muzičara koji se producentskim poslom ozbiljno bave i zarađuju od toga.

.34.Učešće u radionicama tribinama ili predavanjima (Honoraria or Speaker’s Fees)

Kod nas se to najčešće ne plaća, osim ako nisu deo projekata finansiranih od međunarodnih fondova.

PRIHODI OD BRENDA (BRAND RELATING REVENUE)

.35.Merčendajz (Merchendise Sales)

Prodaja merčendajza. Nemam neki bolji domaći izraz kojim bih opisao majice, bedževe, šalove, razglednice, posteri, nalepice i slično sa logom ili slikom benda/izvođača. Ovo se radi kod nas – majice su najpopularnije i relativno dobro se prodaju.

.36.Podrška fanova (Fan Club/Patronage Support)

Novac koji pristiže direktno od fanova plaćanjem članarine za fan-klubove. Kod nas postoje Facebook grupe koje se mogu tretirati kao neka vrsta fan-klubova, ali se odatle ne generiše nikakav novac za izvođače/grupe.

.37.Program partnerstva sa YouTubeom (YouTube Partner Program)

Ovo može svako. Uključite monetizaciju za svoje YouTube klipove i skupljate pare na taj način. Isplata se vrši kada dostignete 70 US$. Vreme koje je potrebno za to zavisi od broja pregleda vašeg klipa kao i od toga u kojim se zemljama ostvaruju ti pregledi. Jedan primer iz regiona: milion pregleda klipova jedne domaće grupe generisalo je 350 US$ s tim što je 52% (preko 500.000) pregleda iz Srbije ostvarilo oko 50 US$ (14% prihoda), a 3,2% pregleda (oko 35.000 pregleda) iz USA 88 US$ (što je 25% prihoda). Dakle, nismo ravnopravni, mnogo više se zarađuje od gledalaca iz USA pa vam je moj savet, ako hoćete da živite od YouTube pregleda, da se usmerite na njihovo tržište!

.38.Prihodi od reklama (Ad Revenue)

Prihodi koji se ostvaruju klikovima na reklamne banere, provizije od Amazon.coma i slično. Neke pare se mogu zaraditi, ali zanemarljive.

.39.Koršćenje tvog lika i imena u reklamne svrhe

To naplaćuju samo najveće zvezde.

.40.Nadoknade za korišćenje određenog brenda od strane izvođača (Persona Licencing)

Nadoknada je ili u novcu ili ti poklanjaju proizvod koji si reklamirao. Samo za velike zvezde.

.41.Gluma (Acting)

Honorari za učešće u filmovima, reklamama i TV emisijama. Visina honorrara je stvar dogovora.

NOVČANI PRILOZI ZA OSTVARENJE POSTAVLJENOG CILJA (FAN, CORPORATE AND FOUNDATION FUNDING)

.42.Direktni prilozi od strane fanova (Fun Funding)

Novac koji dolazi od fanova kao podrška za snimanje albuma ili spota, za turneju i sl. Postoje sajtovi specijalno namenjeni za te svrhe (Kickstarter, Pledge Music, Indie Gogo...). Ovo funkcioniše na dva načina: ili se unapred odredi fiksna suma koja se traži s tim da ako se ona ne dostigne novac ostaje sajtu koji je kampanju organizovao a ako se dostigne, provizija je mala ili je uopšte nema, i drugi način, da se ne određuje tražena suma u kom slučaju je provizija sajta koji organizuje kampanju veća. Prvi način je, bar za ljude iz naših krajeva bolji, jer ćemo, dovitljivi kakvi jesmo, uvek dostići traženu sumu. Zaživelo je to već i kod nas. JR August i Ana Ćurčin su se među prvima oprobali ali nisam upoznat sa tim koliko su imali uspeha. Stvar inače funcioniše po principu „daš-dobiješ“. Fan daje novac u iznosu koji sam izabere od predloženih, a umetnik mu zauzvrat nešto daje – tu je samo mašta granica – od digital downloada do večere u dvoje ili privatnog koncerta – naravno, sve u skladu sa veličinom donacije.

.43.Sponzorisanje (Sponsorship)

Firme pomažu koncerte, turneje, nastupe na televiziji, snimanje ploče i drugo, a u svrhu reklamiranja.

.44.Grantovi (Grants)

Lokalne zajednice, Institucije, fondacije, vladine i nevladine organizacijeu cilju promovisanja svojih aktivnosti, ideja ili jednostavno kao podrška stvaralaštvu građana odvajaju određene sume novca za koncerte, festivale i druge aktivnosti rock muzičara.

DRUGI IZVORI PRIHODA (OTHER SOURCES OF REVENUE)

.45.Novac koji zarađuje osoba koja se bavi administrativnim poslovima grupe u kojoj svira (Arts Administrator)

Nisam čuo da je neki muzičar kod nas zaradio pare baveći se tim poslom.

To je to! Četrdeset pet načina da dođete do novca baveći se rock muzikom u Americi. Ali, kao što vidite, bar polovina ovih izvora prihoda američkog muzičara kod nas nije primenjiva i neće skoro biti. To ne znači da ne treba koristiti ono što je primenjivo. A da bi to što je primenjivo dalo rezultate, treba za vas da se čuje. Jedan od prvih koraka bi trebao da bude ulazak na plejlistu nekog recenzenta. E, pa da vidimo kome je to u ovom nastavku Eklektika pošlo za rukom!

Seine – Sno Sna

Rad Ivana Ščapeca pratim od samog početka. Seine, Felon, Vlasta Popić, Seine. Krug se zatvorio, sada je Ščapec sam-svoj-gazda, ali je i u ovim drugim grupama u kojima je nastupao (izuzimajući Katanecov Felon) dominirao. Ovo izdanje Seine je nastavilo tamo gde je stala Vlasta Popić. Polazna tačka jeste bio ex-yu novi val, ali je već na „Kvadratu“, poslednjem albumu Vlaste Popić, bio primetan zaokret ka modernijem indie-popu koji je labavio veze sa polazištem. „Sno Sna“ je korak dalje u tom smeru. Androgini vokal je već postao Ivanov zaštitni znak, kao što su to i filozofski minimalistički tekstovi. „Sno Sna“ je odgovor optimiste na pitanje „šta je dno dna?“ San je uvek nekako povezan sa eskapizmom. Kad se čovek ne oseća dobro u svojoj koži, u svom okruženju, u svojoj zemlji...bekstvo je izlaz – gde drugde pobeći iz jave nego u san!

Uvodna pesma, „Spavam“ daje ton celom albumu. „Pop pomalja svoju ružnu glavu“ reći će zakleti alternativci, no, ja pozdravljam ovakav Ščapecov put. Zrelost i odgovornost koje se javljaju sa godinama otupljuju oštricu – mladalački radikalizam polako ustupa mesto opreznijem hodu kroz život. Pesme teže da se dopadnu – to je nešto novo kod Ščapeca. Do sada, pesme su samo izlazile onakve kakve su. Ipak, i dalje imaju unutrašnju tenziju, dramu u svom sopstvu (primer: pesma „Svog“).

Ljubav je bila tema za izbegavanje u dosadašnjem opusu Ivana Ščapeca. Kad je se kao teme najzad prihvatio, on ide u centar – najbolja pesma na albumu kojom otvara koncerte (znam da je otvorio bar jedan) je „Ljubav“. Otpevana vrlo visokim glasom, koji je ipak i na tim visinama uspeo da zadrži emociju. Dovoljno je čuti „...možda to baš ljubav je...“ da bismo shvatili da je reč „možda“ suvišna. Lenjo, razvučeno, skoro slatko postavljeno pitanje ne ostavlja sumnju u odgovor. „Ko“, koncertni favorit, je na sasvim drugoj strani spektra. Ta erotsko-politička poskočica sa ljubavlju nema baš neke veze, ali je zato vrlo pevljiva i zabavna.

Sviđa mi se produkcija ovog albuma. Lepo su separisani istrumenti, pa se dobja utisak prostornosti. Pohvale idu na račun producenta Borisa Mladenovića i Carla Saffa koji je radio master (Kritiku i Šilo je producirao i miksao Dimitrij Petrović uz malu pomoć Uroša Milkića). Kad se sve sabere, album je u vrhu ovogodišnje regionalne produkcije. (7.9/10)

Moskau – Violence & Sorrow

Retko ko uđe na teritoriju Nicka Cavea i ostane živ. Pojedinci, pa i čitavi bendovi nestaju u živom blatu imitacije ili bivaju proždrani od zverinja apologetike i idolopoklonstva. Moskau, bogami, ne! Oni se pokazaše kao tvrd orah. Jest da i Nick Cave koketira sa religijom, ali to je ništa prema Grobenskom i Laiću – oni prave pravu apokrifnu muzičku literaturu. Apokrifnu za sada – ne bi me iznenadilo da uskoro bude kanonizovana. Možda ne od Vatikana (to bi ipak bilo iznenađenje!), ali od regionalne muzičke kritike, to da. U slučaju ovog albuma postignuto je jednoumlje – izgleda da mu ne gine titula najboljeg u regionu.

„Totus tuus ergo sum et omnia mea tua sunt. Accipio te in mea omnia. Praebe mihi cor tuum, Maria“ (Pripadam tebi u potpunosti i sve moje je tvoje. Prihvatam te kao svoju. Daj mi svoje srce, Marija) – tako glasi molitva Bogorodici iz knjige Saint Louisa De Montforta „Iskrena posvećenost Mariji“ koju je Papa Woytila (Jovan Pavle II) koristio kao svoj apostolski moto. Ali, Woytila je izgovorio i ovu molitvu koju su Grobenski i Laić uglazbili – molitvu koju je komponovao poljski Franjevac Maximilian Kolbe, proglašen za sveca 1982, baš za Woytilinog vakta.

Da li ovih prvih sedam pesama govore o Mariji od sedam žalosti? Izgleda mi tako. Iako naslov albuma kaže „Violence & Sorrow“, situacija na terenu (redosled pesama) govori drugačije. Prvo ide tih sedam „sorrow“ pesama. To nisu bukvalni opisi sedam Gospinih žalosti, ali jesu pesme o gubitku, bolestima zavisnosti, izgubljenosti, bezperspektivnosti i nedostatku vođstva u savremenom svetu. Tuga i opomena – tako smo nekad govorili. Maestralno su te pesme izvedene, snažne su i ostavljaju utisak (i otisak) na slušaoca. Izvedene su sa toliko uverenja da jednostavno ne možeš da ih ignorišeš. Možda može da ti se ne sviđaju, ali da ih ignorišeš, one ti to neće dozvoliti.

Ne osećam ironiju u tim pesmama. Mlade generacije na religiju gledaju često sa nipodaštavanjem, čak podsmehom. Uzrok tome su svakako religijske institucije koje nameću pogled na svet koji pripada nekom drugom vremenu na način koji takođe pripada nekom drugom vremenu. Međutim, filozofska pitanja koja pokreće religija su u stvari opšta, civilizacijska pitanja – dobročinstvo i milosrđe kao socijalna pravda, čovekoljublje kao miroljubiva koegzistencija, žrtvovanje kao rad za opšte dobro. Dakle, prvonavedeni religijski koncepti odgovaraju drugonavedenim nereligijskim. I jedni i drugi se ostvaruju verom onih koji u njih veruju. Ničeg novog pod kapom nebeskom. Laić i Grobenski to, kako se čini, shvataju.

Od pesme „Lady of Violence“ počinje nasilnički deo. Taj je o Đavolu. U užem i širem smislu. Đavolove igračke su razne, neke su primamljive, neka manje, ali muzika koja ih prati je mnogo više „sexy“ nego što je bila ona koja je pratila Gospu. Pa i logično je to, čini mi se. Bas baš pumpa!

Na kraju da napomenem da ovo nije recenzija, ovo su samo moja razmišljanja koja se nadovezuju na recenziju Dragane Erjavšek kojoj se nema šta mnogo dodati, a sa kojom se u velikoj meri slažem. Sa njenim mišljenjem se slažem, a njenoj elokvenciji i stilu se divim. Ocena jeste niža nego Draganina, ali imajte u vidu da nisam dao puno većih ocena od ove, računajući i albume van regiona. (8.2/10)

(The) Lesser men – Bedrooms (8.0/10)

Recenziju pročitajte OVDE

Nikola Nešković i Izneverena očekivanja – Praskozorje

Nikola Nešković je napustio prerije, skinuo čizme i Stetson i vratio se kući, u vojvođansku ravnicu. Dakle, oprostili smo se, bar za sada, od njegovog drugog ja, Wystana Whitmana, ostao je dole,na američkom srednjem zapadu, da pokuša da pronikne u zajedničku tajnu ravnice, pitanje svih pitanja, zašto se u ravnici, ma gde ona bila, uvek nameće misao o konačnosti, izvesnosti, neumitnosti.

U ravnici se iza brda ništa ne valja. Jer nema brda. Stvari su jasne, pregledne, čiste. Zna se odakle smo krenuli, zna se put kojim idemo, zna se i šta nas čeka na kraju tog puta. Prilično je depresivna ta situacija, za gorštake skoro nepodnošljiva. Oni vole dinamiku, iznenađenja, adrenalin. Mi ne! Ali, mi imamo istrajnost a bogami i snagu. Da nosimo to teško nebo na leđima. Nešković i Čkonjević nam tako nešto govore ovim svojim delom. Hosszú lépés, tako se to kod nas kaže – dugačak korak na dugom putu. I Neškovićeva gitara i Čkonjevićeva tamburica ga imaju, ima ga i špricer – Banatski ili Karlovački rizling i sifon sode, pola/pola, to je recept. I samo polako. Dug je put. (8.0/10)

Liam Gallagher – As You Were

Počelo je neprijatno – nekakvom bukom. Kao da nam se proderao na uvo: hej ljudi, ovde Liam, vratio sam se! Ali, odmah posle uvodnih taktova javio se onaj stari Liam, iz Oasisa! To, bar za mene, nije po definiciji loše. Loše će biti ako su pesme loše. Hajde da mu damo šansu...

Evo me ponovo, posle skoro sat vremena. Preslušao sam ceo album i moram reći da se razlikuje od Oasisa samo u geometriji. Tačnije, u prostornoj postavci zvuka. Sada je isturena u prvi plan ritam-sekcija, dok su gitare povučene skroz pozadi. Vokala ima svuda – Liam ne bi bio Liam kada ne bi zauzeo sav raspoloživi prostor. Ista mu je boja glasa, isti intenzitet, isto fraziranje – isti način pevanja. Samo nema Noelovih pesama – hitova. Za onoga ko ne voli Oasis, ovaj album će učiniti da ih još manje voli, onima koji su ih voleli samo će se javiti žal za pravom stvari – za grupom Oasis sa Liamom i Noelom. (7.4/10)

Jon Langford – Four Lost Souls

Još pod utiskom ovogodišnjeg beogradskog nastupa njegovog matičnog benda The Mekons, ocena je najverovatnije previsoka. Uopšte ne mogu (i neću!) da budem objektivan ovde. Onaj koji mi je priredio najbolji koncert godine zaslužuje da mu se revanširam.(8.2/10)

Black Lips –Satan’s Graffiti or God’s Art

Na ovoj ploči su Black Lips bliži obogotvorenim Bitlsima nego đavolovim miljenicima Stounsima. Mnogo bliže! Dakle, božja umetnost je ovo. Predivne pop melodije su doduše umotane u ogrtač nečastivog, ali to ne može sakriti njihovu božansku prirodu. Šta je malo režećeg pevanja i distorziranih gitara prema gomili savršenih harmonija kojima obiluje ova ploča. Anđeoski prateći vokali u pesmi „Wayne“ ne dopuštaju proizvoljna tumačenja.

Ovo je, čini se, konceptualni album. Počinje uvertirom: Sunday Mourning (primećujete, „mourning“ umesto „morning“), onda slede tri stava i dve pauze između, i završava se velikim finalom – Sunday Mourning. Sve vreme mi „smrdi“ (ili „miriše“, ako tako više volite) na Bitlse, kad ono, međutim - pročitah na kraju da je ploču producirao pogodite ko? Ni manje ni više nego Sean Lennon, sin blaženopočivšeg Johna. Učešća je uzela i majka odnosno supruga pomenutih, uvek i od svih voljena Yoko Ono! Muzika je psihodelična, baš „vuče“ na Sgt.Peppers, začuđujuće pitka, nekako miroljubiva i prijateljski nastrojena što je ipak malo čudno za tipove koji su u ranijim fazama svoje karijere na koncertima između ostalog pišali sami sebi u usta! Ali, ostarilo se, omekšalo, raskenjkavilo...uostalom, jebeš čoveka koji u mladosti nije bio stouns a u starosti bitls. (8.2/10)

VA – The Rough Guide To Hillbilly Blues; VA – Sam Phillips: The Man Who Invented Rock’n’Roll

Ove dve kompilacije neću ocenjivati, ovde su iz edukativnih razloga. Kad ih preslušate jednu za drugom, znaćete tajnu nastanka rock’n’rolla. Crno-belo u koloru, što reče neko. Na prvom ćete čuti beleHillbilly muzičare sa Apalačkih planina kako početkom dvadesetog veka izvode bluz. Na drugom ćete čuti do čega je to sredinom istog veka dovelo. Vrlo jednostavno.

Jovanović – Gradovi, heroji i naknadna pamet

Iz recenzije koja će bito objavljena uskoro na Stereo Art portalu:

Heroji u Jovanovićevim pesmama su obični ljudi – „Život strašno prolazi, Sava tiho odlazi“ („Sava“). A naknadna pamet, šta ćemo s njom? Ona na ovim prostorima nikad nije nedostajala za razliku od pravovremene pameti. Jel’ sam ti ja rek’o da će tako biti! Takvi su kod nas uvek dobro prolazili za razliku od onih ovekovečenih u izreci „Petao koji rano kukuriče...“. Ti su uvek bivali izdajnici, mrzitelji svoga naroda, zloguki proroci...kaže Jovanović ovako „Dok nad gradom lete mnogi neznani heroji, visi kao lament naknadna pamet“.

Para Lele – Para Lele

Recenziju pročitajte OVDE (8.0/10)

Turnpike Troubadours – A Long Way From Your Heart

Na svom petom albumu Turnpike Troubadours su dostigli zrelost – od početka neupitna iskrenost sada je poduprta dobrim pesmama. Izraziti predstavnici americana žanra koji se nalaze više na selu nego gradu dobro su obavili svoj zadatak. Evan Felker, glavni autor Trubadura, je konačno ispeglao svoja songrajterska pregnuća – sve je na svom mestu sa pravim odnosom autentičnosti i prijemčivosti široj publici. Te dve karakteristike nečije muzike su obično obrnuto proporcionalne – što je više jedne, to je manje druge. Evan je, kao što rekoh, ovde postigao potpuni sklad između njih. Verovatno prvi i poslednji put u karijeri. Jer mnogi su autentičnost napustili u korist prijemčivosti. Možda Evan i njegovi trubaduri ipak ostanu dosledni svojim korenima i pošteni prema svojoj publici, onoj koja ih prati od početka. Lično bih bio srećan da tako bude. Puritanci će više voleti njihove prve radove, populisti one koji će tek doći, a nama polutanima ovaj album će biti onaj kome se stalno vraćamo.

Počinje potresnom pričom „The Housefire“ u kojoj je glavni lik Lorrie koja se pojavljuje i u drugim Evan Felkerovim pesmama na više različitih albuma. Sam Felker je u jednom intervjuu naveo da ćemo kompletnu Lorrienu priču moći da saznamo u celosti protokom vremena. Dakle, Evan Felker pravi svoju pesmaricu kao da sklapa mozaik, nije od onih koji rade od danas do sutra. Sviđa mi se „Unrung“ sa refrenom koji ide ovako „There's a thousand things that I could say, But I just bite my tongue, And listen as the last note fades away, That bell can't be unrung“. Tang – Anrang, interesantna rima! Kada bi se pravila receptura muzike Turnpike Troubadoursa, mogla bi da izgleda ovako: četrdeset posto čistog countryja, dvadeset posto bluegrassa, po petnaest posto folka i honky-tonka i deset posto rock’n’rolla. Tih naizgled malih deset posto prilično boje njihov zvuk i smetaju im u proboju na classic country top liste. Ali im zato otvaraju vrata trenutno vrlo prominentnog Red Dirt countryja koji je dominantan pravac u Oklahomi gde je i nastao (gradić Stillwater) i istočnom Teksasu. Robert Earl Keene, Hayes Carll, Wade Bowen, to je Teksaška grana ovog pravca, grani iz Oklahome pripadaju Cross Canadian Ragweed, Jimmy LaFave, Bob Childers, Stoney LaRue i rodonačelnik pravca Steve Ripley iz grupe „The Tractors“, čiji je bend „Moses“ objavio prvu Red Dirt ploču još 1972 – „Moses Live“ za tada osnovanu Red Dirt Records etiketu. Turnpike Troubadours su od svih njih najdalje dogurali – svako njihovo novo izdanje je sve više plasirano na Billboardovoj Country listi.

Ako pokušamo da sagledamo širu sliku, lako ćemo videti da Red Dirt i Texas Country (često se ne zna gde se završava jedan a gde počinje drugi pravac!) u stvari spadaju u širi žanr – Southern Rock. Jer i u jednom i u drugom baš ta rock komponenta daje preovlađujući šmek. Da se ipak na kraju još jednom vratimo albumu „A Long Way From Your Heart“ samo da bismo ponovili –dobar songrajting, besprekorna svirka, intrigantne reči pesama i pripadnost prominentnom žanru garancija su uspeha. A uspeh je ono najmanje što od ovog albuma očekujemo. (8.4/10)

Ostali, po abecednom redu:

Alex Cuba - Lo Único Constante (8.1/10); Ben Sollee – Ben Sollee and Kentucky Native (8.0/0); Charlie Parr – Dog (7.3/10); Chris Hillman – Bidin’ My Time (8.0/10); David Crosby – Sky Trails (7.5/10); Dolly Parton – I Believe In You (5.0/10); Gregg Allman - Southern Blood (7.5/10); Hiss Golden Messenger – Hallelujah Anyhow (8.0/10); Iron And Wine – Beast Epic (7.8/10); JD McPherson – Undivided Heart & Soul (8.0/10); Jolie Holland & Samantha Parton – Wildflower Blues (8.2/10); Kitty, Daisy & Lewis – Superscope (7.2/10); Kris Delmhorst – The Wild (8.0/10); Luka Bloom – Refuge (7.0/10); Margo Price – All American Made (7.4/10); Marika Hackman – I’m Not Your Man (7.5/10); Micah P. Hinson – Presents the Holy Strangers (8.0/10); Noire – Some Kind Of Blue (7.6/10); Oh Sees – Orc (7.6/10); Rising Appalachia – Alive (7.2/10); Ronnie Fauss – Last Of The True (8.0/10); Ryan Koenig – Two Different Worlds (8.0/10); Shawn William Clarke – Topaz (7.8/10); Sir Croissant – If I Was A Fish I Would Cry EP (7.8/10); Sparks – Hippopotamus (6.8/10); Stephanie Quayle – Love The Way You See Me (7.4/10); Stephen Stills & Judy Collins – Everybody Knows (7.5/10); Susan Cattaneo – The Hammer And The Heart (8.1/10); Širom – I Can Be A Clay Snapper (8.0/10); The Como Mamas – Move Upstairs (8.0/10); The National – Sleep Well Beast (7.5/10); Tori Amos – Native Invader (7.4/10); Tyler Childers – Purgatory (8.2/10); Valparaiso – Broken Homeland (7.6/10); Yusuf Islam (Cat Stevens) – The Laughing Apple (7.3/10).