Gledaš ovaj spot, koji se nekad vrteo na MTV-ju, i razmišljaš o vremenu koje teče brze od onih planinskih potoka na kojima je Nil Jang pecao kao klinac. Odavno ovaj kanal nema veze sa onim Pip Den-Pol King-Stive Blejm-Rebeka de Ruvo MTV-jem koji je bio aktuelan u vreme kada je „Harvest Moon“ objavljen. Ali ni ti nemaš mnogo veze sa sobom iz tog vremena, a kamoli MTV. Nil i ova pesma su jedne od retkih stvari koje povezuju te, decenijama, dugačke niti.

Nil Jang ovde peva „I’m still in love with you“ i u spotu igra sa svojom suprugom Pegi. Njih dvoje su se venčali kada sam se ja rodio, što znači da su u vreme ovog spota bili 14 godina zajedno. Dok igraju u spotu, deluju toliko sveže, kao da su zajedno tek 14 dana. Pegi je od pretprošle godine bivša žena Nila Janga. Na nekoliko prošlogodišnjih koncerata, Nil je izvodio „Harvest Moon“. Pitam se kako se osećao tada dok je pevao „I’m still in love with you“ - da li je mislio na Pegi ili se obraćao Deril Hani sa kojom je sada i koja je bila u publici. Pitam se da li kada naleti na ovaj spot okreće kanal ili mu se steže oko srca. Znam neke kojima se steže odavno, još dok Pegi nije bila Nilova bivša. Ali oni ne okreću kanal. Mada, nije ni da postoji neki koji ga pušta.

Ova pesma je jedna od najlepših na svetu ponajviše zbog slajd gitare Bena Kita. Tih nekoliko, naizgled jednostavnih tonova, koje pravi dok mu je gitara u krilu, uvek te teraju da se naježiš. Svaki put kada trzalicom dodirne žice, kao da njom pređe po tvojim osećanjima. Ako je njegova trzalica češalj, tvoja osećanja su kosa. Neko drhti kad mu je hladno, neko kad ima tremu, a neko kad čuje ovu slajd gitaru. Bena danas možemo videti samo u ovom spotu. Sa naše planete je otišao na neko lepše mesto 2010. godine.

Sećaš se da si te 1992. kada si u Manježu preslušavao ovaj album prvi put, bio poprilično zabrinut iako si bio klinja. Oko tebe su se vodili ratovi, kasetu si platio nekoliko miliona dinara, ljudi u tramvaju koji je prolazio General Ždanovom su kroz otvorene prozore disali na škrge, prodavac benzina na ćošku Nemanjine je u ruci držao svežanj novčanica od nekoliko milijardi, a na prozoru kasarne preko puta parka, vojnici su zviždali devojkama u kratkim suknjama, pokušavajući da ne razmišljaju o tome u koji deo Hrvatske ii Bosne će ih sutra poslati. Još kad na to dodaš one lične brige, one klinačke neuzvraćanje ljubavi, kečeve iz hemije i fizike, nije bilo mnogo drugih mesta koja te mogu bolje sakriti od ovog singla.

Danas dok slušaš „Harvest Moon“ u Manježu, znaš da više nema ništa od toga. Ni ratova, ni inflacije, ni prodavaca benzina na ćošku, u tramvaju nije tolika gužva, a ni u onoj kasarni više nema vojnika. Ni ulica Generala Ždanova se ne zove tako. Ali i pored toga, ti si opet prilično zabrinut. I to mnogo više nego pre. Nekad si mogao da uperiš prstom u stvari koje ne valjaju, a sada ti ni nožni prsti nisu dovoljni da pokažeš na sve smarače. Više ni ti nisi sasvim siguran gde se sve to nalaze i zašto su svuda. I imaš utisak da će ih na kraju pesme uvek biti više nego na početku. Kao nekad i sada pokušavaš da pobegneš u „Harvest Moon“ jer imaš osećaj da je tih pet minuta jedino mesto koje je dom.

Kada vidiš pun mesec tokom leta, možda pomisliš na neku staru ljubav, možda na malog psa koji se krio u senu iza dedine bašte i kome si krišom odnosio ostatke ručka, a možda baš na „Harvest Moon“. Možda je ta velika žuta lopta zapravo tako lepa jer svaki put kad je vidiš u glavi svira ova Nilova besmrtna melodija. Ono u šta si siguran, to je da je Mesec posle 1992. mnogo lepši nego pre. Možeš se zakleti da ti je jedne julske večeri, dok si na prozoru pevao ovu pesmu i gledao u njega, onako velikog i žutog – namignuo. Ali nemaš hrabrosti da to ikome kažeš. Ljudi svašta mogu da pomisle.

Postoje te neke pesme koje su veće od vremena, a usudio bih se reći i od samog života. Valjda svako od nas ima neku takvu. Kao što smo imali/imamo mame, tate, bake i deke koji su nas gajili, učili i davali nam ljubav, nešto slično su nam davale i te pesme. I zbog toga im dopuštamo da nam uzmu osećanja za revere i da ih tresu gore-dole. Zato ih puštamo da nam rastavljaju i sastavljaju dušu. Jer znamo da Nil, Ben Kit i drugari rade to iz najbolje namere, zato jer nas znaju i vole. Isto kao roditelji, bake i deke. I zato su veće od života.

But there's a full Moon risin'
Let's go dancin' in the light
We know where the music's playin'
Let's go out and feel the night