TOP 10 (STRANIH) ALBUMA GODINE

Big Thief - Dragon New Warm Mountain I Believe in You  

Father John Misty - Chloë and the Next 20th Century

Joan Shelley - The Spur

Anaïs Mitchell - Anaïs Mitchell

Angel Olsen - All The Good Times

Martha Spencer – Wonderland

Kevin Morby -   This is a Photograph

Fontaines D.C. - Skinty Fia

Wet Leg – Wet Leg

The Delines - The Sea Drift

Najbolji albumi godine po izboru Srđana Strajnića:

Godina ko godina, uvek se čini da je moglo bolje ali je uvek baš tako kako je. Neću zato govoriti ni da je godina podbacila, ni da je prebacila već ću prikazati ono što je ostavilo utisak na mene više od nečega drugog što sam video i čuo. Moja tehnologija pravljenja godišnjih lista je poznata: ne pravim ih nikad na prečac, već u realnom vremenu. Onog trenutka kad čujem neku ploču rangiram je u odnosu na prethodno čuvene ploče tako da kad ocenim poslednju ploču koju sam u godini čuo i postavim je na njeno mesto, godišnja lista je skoro gotova. Ostaje još samo fino podešavanje koje se obavlja tako što se ponovo preslušaju albumi (ako treba i nekoliko puta) za koje mislim da sam ih prvobitno potcenio ili precenio pa se u zavisnosti od rezultata provere pomere koje mesto gore ili dole. Obično nema drastičnih pomeranja, većih od 10 mesta. Moje godišnje liste albuma se mogu menjati i narednih godina – desi se da naknadno ubacim neki album koji nisam blagovremeno čuo.

Videćete po mojoj listi da se muzička teritorija koju pohađam sve više sužava – kao prvo, svodi se skoro isključivo na severnoamerički kontinent i kao drugo, svodi se na svega nekoliko bliskih žanrova (roots/folk/country/bluegrass/soul/indie folk). Naravno da poslušam i poneki rok i pop album, nešto džeza, uglavnom domaćeg, ponekad se desi eksperimentalna muzika, desi se i bluz pa i world music ali sve to nesistematično i retko. Najčešće ti radovi loše prođu kod ocenjivanja. Govorim naravno o novosnimljenoj muzici, dok su snimci iz arhive svih ovih žanrova često zastupljeni na mom muzičkom jelovniku. Ne radi se ni o kakvom namernom izboru žanrova, prosto se radi o sviđanju ili nesviđanju. U ovim godinama nemam vremena da se bavim onim što mi ne prija.

Najpre ide lista najdražih pesama. Nisu to najbolji singlovi (šta su danas singlovi?) već pesme koje su mi se najviše svidele. Nekih nema na plejlisti jer ne postoje na striming servisima.

Strani singlovi/Pesme godine

Prevrtao sam i prevrtao ovu listu pesama iz godine koja izmiče i na kraju napravio nekakav poredak koji je vrlo relativan. Na prvo mesto na plejlisti sam stavio "Goodbye Mr.Blue" koja možda ne bi bila tu gde jeste da ne govori o jednom mačku, kao pomen našem Princu koji nas je napustio ove godine. Možda bi na prvom mestu bila pesma "Chevrolet" Nil Janga i Krejzi Horsa da je ima na Spotifaju, jer to je kako izgleda poslednja rokenrol pesma koju smo imali prilike da čujemo. Nema više! Bar ne onog rokenrola kojeg smo poznavali i voleli. Možda bi na tom prvom mestu trebala da bude pesma "Change" Adrijane Lenker i Big Thief, ali mnogo bi bilo da njihova bude i pesma godine i album godine (uz to je zvanično izašla pretprošle godine). Da je pravde, na prvom mestu bi ipak bila pesma "Blue Virginia Blues" Lari Sparksa u fantastičnoj izvedbi Sijere Ferel i njena dva prateća benda, ali ona postoji samo kao lajv jutjub snimak pa je nema na striming servisima. Ovih nekoliko „možda“ je važilo dok sam pravio plejlistu ali pošto je ova lista sada na papiru a ne u oblaku, imate priliku da je vidite onako kako je zamišljena.

1.            Neil Young – Chevrolet

2.            Sierra Ferrell - Blue Virginia Blues

3.            Father John Misty - Goodbye Mr. Blue

4.            Big Thief – Change

5.            Molly Tuttle - She'll Change

6.            Kaitlin Butts - what else can she do

7.            Nina Nastasia - Just Stay in Bed

8.            Anais Mitchell - Bright Star

9.            Angel Olsen - All The Flowers

10.          Mary Gauthier - Till I See You Again

11.          Bailey Bigger - Coyote Red

12.          Melissa Carper - That's My Only Regret

13.          Martha Spencer - Hesitation Blues

14.          Brennen Leigh & Asleep at the Wheel - If Tommy Duncan's Voice Was Booze

15.          The Delines - Little Earl

16.          Joan Shelley – Home

17.          Kelsey Waldon - Tall and Mighty

18.          Tyler Childers - Can I Take My Hounds to Heaven? (Hallelujah Version)

19.          Aoife O'Donovan - Prodigal Daughter

20.          Carson McHone - Only Lovers

___________________________________

21.          Corb Lund - Spookin' the Horses

22.          Hurray For The Riff Raff – Rhododendron

23.          Jack White - Taking Me Back

24.          John Fullbright - The Liar

25.          Andrew Combs - Still Water

26.          Lost Dog Street Band - Losing Again

27.          Weyes Blood - It's Not Just Me, It's Everybody

28.          Joe Pug - Hymn #101 (Revisited) (feat. Brandon Flowers)

29.          S.G. Goodman - Teeth Marks

30.          Christy Hays - Jan's Underpass Bar

Lista je sada tu pa mogu i sam da vidim koliko sam “zastranio”. Od sve muzike ostali su mi samo roots, folk, blugras, kantri, soul i indi folk. Ostalih žanrova nema ni u tragovima. Ostarilo se, suzili se vidici, retko i bojažljivo se izlazi iz zone komfora, a i kad se izađe ne nalazi se tamo ništa što bi se svidelo. I sam shvatam da sam sve manje relevantan, osim u uskom krugu svojih (relevantnijih) istomišljenika. Ipak, i dalje uživam u muzici i imam nagon za otkrivanjem nečeg novog, doduše na sve užoj teritoriji tako da je moja novogodišnja poruka ipak optimistična. Idemo dalje dok nas sluh još služi!

https://open.spotify.com/playlist/5w2sfkuBucagF9oyAT8JPC?si=f81b4e3d282640f5

Albumi

Lista albuma je podjednako „uska“, skoro da je preslikana lista singlova. O svim bitnijim albumima sa liste sam pisao, bilo u vidu recenzije ili kratkog prikaza. O onima o kojima nisam pisao nema se nešto posebno interesantno reći, jednostavno su mi prijali dok sam ih slušao.

Prvo mesto Adrijane Lenker i Big Thief nije iznenađenje za one koji prate moje tekstove, jer su mi ušli u radar još od svog prvog izdanja, i uvek bili tu negde pri vrhu. I evo, najzad, sa svojim najambicioznijim albumom do sada, dođoše na sam vrh. Ostalima bi se lako mogao promeniti redosled pa da opet bude sve u redu, dakle, moglo bi se reći da prvih dvadesetak dele drugo mesto, a preostali su na trećem. Jedini album koji odudara od generalnog raspoloženja ili duha ove liste je i jedini neamerički, "Skinty Fia" od Fontaines D.C. za koji mogu reći da je tu iz racionalnih razloga. Kapiram da je veoma dobar, ali toliko odudara od mog trenutnog muzičkog okruženja, i toliko me ne dotiče, da ne može biti bolje plasiran nego što jeste. To je jedini ustupak javnom mnjenju koji sam napravio, svi ostali albumi mi se sviđaju više od onih koji se nisu našli na listi. Dakle, pred vama je lista od 29 američkih i jednog irskog albuma na kojima peva 21 žena, 8 muškaraca i jedna osoba fluidnog pola, pa izvol’te:

1             Big Thief - Dragon New Warm Mountain I Believe in You

2             Martha Spencer - Wonderland

3             The Delines - The Sea Drift

4             Mary Gauthier - Dark Enough to See the Stars

5             Nina Nastasia - Riderless Horse

6             Joan Shelley - The Spur

7             Father John Misty - Chloë and the Next 20th Century

8             Melissa Carper - Ramblin' Soul

9             Aoife O'Donovan - Age of Apathy

10           Bailey Bigger - Coyote Red

11           Anaïs Mitchell - Anaïs Mitchell

12           Angel Olsen - Big Time

13           Bonny Light Horseman - Rolling Golden Holy

14           Molly Tuttle & Golden Highway - Crooked Tree

15           Amanda Anne Platt & The Honeycutters - The Devil and the Deep Blue Sea

16           Lost Dog Street Band - Glory

17           Brennen Leigh - Obsessed With the West

18           Hurray for the Riff Raff – Life On Earth

19           Tyler Childers - Can I Take My Hounds to Heaven?

20           John Fullbright - The Liar

Da li su žene stvarno preuzele primat kad se radi o kreativnosti u muzici, ili je to samo stvar mojih preferencija nisam siguran, ali lagana dvotrećinska većina ipak nešto govori. Što se tiče dominacije američkih izdanja to je već stvar mog izbora (i ukusa), odnosno žanrova koje pratim jer to su autentični američki žanrovi. Očekivalo bi se da se na listi nađe neko iz engleskog folka, ali, to sam već negde rekao, ne sviđa mi se depersonalizovanost istog (najčešće se peva u gramatičkom trećem licu). Bila je blizu ulaska na listu Bet Orton, koju su engleski mediji prilično ishajpovali, ali nije mi se dovoljno svideo njen album. I na njemu je uočljiva ta distanca o kojoj sam govorio. To što skoro da uopšte nema roka na listi je posledica toga da nemam komunikaciju sa tim, za mene do pre dvadeset godina najbitnijim muzičkim pravcem. Ne sviđa mi se to što čujem od aktuelnih rok grupa. To je ili nekakav post pank ili mutacija prog-roka ili još gore, derivat metala. Rok baziran na bluzu koji je za mene najprihvatljiviji je retko zastupljen u tekućoj produkciji a i kad jeste previše podseća na uzore iz prošlog veka pa mi je neinteresantan.

Sledi preostalih 10 albuma:

21           Andrew Combs – Sundays

22           S.G. Goodman - Teeth Marks

23           Fontaines D.C. - Skinty Fia

24           Ezra Furman - All of Us Flames

25           Carson McHone - Still Life

26           The Po’ Ramblin’ Boys - Never Slow Down

27           Alela Diane - Looking Glass

28           Christy Hays - Sad Songs For Lonely People

29           Black Lips - Apocalypse Love

30           Valorie Miller - Only The Killer Would Know

Najbolji albumi godine po izboru Novaka Govedarice:

Kolega Srđan je u pravu kada govori o dominaciji kantautorki, odnosno žena u pop/rok/indie rok/indi folk i inoj produkciji (koju prati pažljivije i svakako temeljitije). To je uočljivo i kristalno jasno već nekoliko godina, tako je bilo i na našim listama tokom prethodne dvije godine – savremena rok i pop kultura nezamisliva je bez Ejnđel Olsen, Šeron Van Eten, Fibi Bridžers, sada je tu i ženski duo Wet Leg, a da ne pominjemo planetarno popularne Tejlor Svift (koja nas ove godine nije zadivila), Lanu Del Rej, Adel, Bili Ajliš… Najistaknutija u kreativnom, naravno ne i komercijalnom smislu, bila je Adrijan(a) Lenker sa svojim bendom Big Thief, negdje na krajnjem rubu, na margini rok industrije , ali na suverenoj prvoj poziciji što se tiče istraživačke introspekcije i autorske endemičnosti. Dvostruki album “Dragon New Warm Mountain I Believe in You” nudi 20 mahom esencijalnih numera, od kojih je barem trećina bila u konkurenciji za singl godine, ili je to mogla da bude, uključujući maestralnu pjesmu nad pjesmama - “Change”, izvorno objavljenu krajem 2021. godine…Intuitivno se dalo predvidjeti da će to biti album 2022. godine, sa svakom novom numerom koju je bend sukcesivno objavljivao i redom oduševljavao indi rok i indi folk, a dodao bih i "indi kantri" afasionadose.

Najznačajnije, ujedno najmoćnije rok albume prošle godine potpisuju Wet Leg, Fontaines D.C. i Yeah Yeah Yeahs: prvi sa debijem “Wet Leg” koji je sasvim izvjesno privukao neku novu publiku ovom (budimo realni) sve manje relevantnom muzičkom žanru; drugi briljiraju na posve zaokruženoj post-pank ploči “Skinty Fia” bez slabe tačke, a “Cool it Down” je možda najkulerskiji, po mom skromnom sudu vrhunac karijere Karen O i Nika Zinera. Još jedan konceptualno zaokružen album potpisuje američkih trubadur Kevin Morbi, ovoga puta to je posveta njegovom preminulom ocu, emotivno i misaono duboka i perfekcionistički koncipirana, interperetirana i producirana. .. Maestro Brajan Ino ponovo je propjevao i oduševio fanove svojom ambijentalnom, pop elektronikom, baš kao i neuporediva Bjork ili, pak, kultni bendovi Belle and Sebastian, Spiritualized, The Afghan Whigs i The Dream Syndicate koji se mijenjaju malo ili neznatno, ali uvijek djeluju svježe i posebno. Jedna od posebnijih heroina popa je ingeniozna Oldus Harding, na aktuelnom albumu na nivou iako možda ne kao na prethodna dva masterpisa, a izuzetan album snimila je i singer-songrajterka Džoan Šeli, koja možda zaslužuje i bolju poziciju, ali miljenici su ipak miljenici – svaka lista je u srži subjektivna, ma koliko pokušavala da bude objektivna…

Albumi strani:

1. BIG THIEF - Dragon New Warm Mountain I Believe in You
2. Kevin Morby - This is a Photograph
3. Fontaines D.C. - Skinty Fia
4. Wet Leg – Wet Leg
5. Phoenix - Alpha Zulu
6. Yeah Yeah Yeahs - Cool it Down
7. Spiritualized- Everything Was Beautiful
8. Brian Eno - FOREVERANDEVERNOMORE
9. Father John Misty - The Next 20th Century
10. Anaïs Mitchell - Anaïs Mitchell

1. Bjork – Fossora
2. Angel Olsen - Big Time
3. Aldous Harding - Warm Chris
4. Joan Shelley - The Spur
5. Belle and Sebastian - A Bit of Previous
6. The Dream Syndicate - Ultraviolet Battle Hymns and True Confessions
7. The Afghan Whigs - The Getaway
8. Arctic Monkeys - Tranquility Base Hotel Casino
9. Sondre Lerche - Avatars Of Love
10. Widowspeak - The Jacket

Glede singlova, istakao bih nekolicinu bisera sa najboljih albuma godine, a na vrhu božanstvenu ljupkost Weyes Blood. Čini se da za sinematičnu, neokantri psihodeliju Kurta Vajla,  “Like Exploding Stones”,  nije bilo dovoljno respekta, a možda ni za (još jednu) klasičnu krejzihorsovsku gitarsku vožnju – Chevrolet”, što kao što vidite nije slučaj u redakciji Stereo Arta, koja se nažalost svela na dva slova (pozz Dragani!). Bilo se teško odlučiti između zanosne "Bittersweet, TN" i naslovne numere "This is a Photograph", drugog najboljeg albuma godine. Najuspješnija od svih svakako je kolekcija drukčijih hitova, a među njima najslušanija bila je “As It Was”, vjerovatno pop pjesma godine. Ona možda nije kompleksna ali jeste komponavana sa lakoćom, još u izvedbi šarmera kakav je Hari Stajls, pa makar njegova muzika odnosno pristup muzici ne bila vaša “šoljica čaja”, potrebno joj je odati priznanje. Za mene lično, uz njegov megahit, najzaraznija bila je numera “This Is Why”, benda koji nikada nije bio na plejlisti moje malenkosti, ali vještinu valja objektivno istaći. Na drugoj strani, neobjašnjivo je da “Winter Solstice” i uopšte novi album Phoenix nije naišao na veći odjek kod kritike, jer to jeste virtuozna, nimalo pompezna pop majstorija čiji je (visoki) stil neupitan – ako mene pitate. Ostaje pitanje da li je ova godina ponudila dovoljno dobre muzike, ili bi sledeća mogla podići ljestvicu – na šta upućuju pozicija br. 14 i 19 na ovoj listi naj numera ove, ako ne i sledeće godine.

SINGLOVI STRANI

1. Weyes Blood - It's Not Just Me, It's Everybody
2. Kurt Vile - Like Exploding Stones
3. Kevin Morby - This is a Photograph / Bittersweet, TN
4. Father John Misty - The Next 20th Century
5. Neil Young with Crazy Horse - Chevrolet
6. Paramore - This Is Why
7. Phoenix - Winter Solstice
8. Fontaines D.C. - Jackie Down The Line
9. Arctic Monkeys - Body Paint
10. The Afghan Whigs - The Getaway

11. Mitski – Stay Soft

12. Harry Styles - As It Was

13. Angel Olsen - All The Good Times

14. John Cale - STORY OF BLOOD feat. Weyes Blood

15. Cate Le Bon - Remembering Me

16. Aldous Harding – Lawn

17. The Smile - Free in the Knowledge

18. Yeah Yeah Yeahs ft. Parfume Genius – Spitting Off The Edge Of The World

19. The WAEVE (Rose Elinor Dougall & Graham Coxon) - Can I Call You

20. Sondre Lerche ft. AURORA - Alone In The Night