Obe ploče Sufjan Stevensa objavljene su otprilike u isto vreme i to nije jedino što im je zajedničko. Zajednička im je pretencioznost pseudoklasične muzike kojom su obe ispunjene. Za razliku od remek-dela Carrie & Lowell iz 2015-te, ogoljenog do iskonskog bola, njegov istoimeni živi blizanac je okićen kao seoska mlada. Ako mi išta ide na živce, to je situacija u kojoj rokeri pokušavaju da izigravaju izvođenje klasične muzike. To valjda rade da bi podigli samopoštovanje, u stilu „vidi mama, vozim bez ruku!“. Vrlo su slična po tom pitanju oba ova albuma. Tu ipak postoji jedna kvaka – Sufjan je prokleto talentovan pisac pesama. Ne može čovek lako odoleti lepoti tih njegovih napeva u kakvo god pakovanje da su upakovani.

Momci iz grupe Radost! su ovim albumom prevazišli moja očekivanja. Slušajući njihove ranije radove, uglavnom live snimke, bio sam iznenađen hajpom koji ih je pratio (omiljena su grupa zagrebačkih alternativnih muzičara!). Moram priznati da ga (mislim na hajp) baš nisam razumeo. Bili su mi usiljeno originalni i duhoviti na „o ruk”. Svirka – raštimovana! Da l’ namerno il’ slučajno, ne znam, al’ tako je zvučalo. Zato sam izbegavao da poslušam „U zoni”. Presudilo je poznanstvo sa Dimitrijem Petrovićem, bubnjarom grupe. Pomislio sam – tako drag momak ne može učestvovati u nečem lošem. I nisam pogrešio.

I najengleskiji Englez od svih Engleza, rođeni Londonac Ray Davies, vođa grupe The Kinks, rock legenda, je snimio album pod nazivom „Americana“. Na prvi pogled to je iznenađenje, ali kad se ima u vidu da se i muzika Kinksa, kao uostalom i ceo rokenrol zasniva na američkoj muzici, da su Kinksi još tamo od kraja sedamdesetih više nastupali po SAD, nego po Britaniji, i da je Ray Davies u dva navrata živeo u Americi, osamdesetih u New Yorku i u skorije vreme u New Orleansu, sasvim je razumljivo zašto je to učinio. Uostalom, kako sam priznaje, uvek je bio opčinjen Amerikom, čak i kad mu ova nije uzvraćala istom merom. Kinksima je sve do pred kraj sedamdesetih bio zabranjen nastup u SAD (sindikat muzičara!) a u New Orleansu je ranjen u nogu u svojoj kući pri pokušaju pljačke. Da vidimo sad šta Ray Davies podrazumeva pod nazivom “americana”? To je interesantno pitanje, jer očigledno, vrlo su različita mišljenja o tome šta je “americana”.