Bila jednom jedna grupa koja se zvala Steely Dan. Osnivači i jedini stalni članovi Donald Fagen i Walter Becker su joj dali ime po gumenom penisu iz romana Naked Lunch Williama S. Burroughsa, što nije mnogo bitno, ali je ipak signifikantno. To govori da je jača doza intelektualizma nego što je uobičajeno kod rock grupa očigledno kod njih bila prisutna od samog početka – od davanja imena. Muzika koju su svirali bila je vrlo delikatna i „rasla“ je sa svakim njihovim izdanjem. Bila je savršeno izvedena, aranžirana i producirana, sa, bar na početku karijere, „pametnim“ tekstovima sa primesama humora, ali i cinizma.

Suptilnim ubacivanjem jazz elemenata u rock pesme Becker i Fagen su, po mom mišljenju, dostigli vrhunac u sažimanju ta dva muzička pravca. Njihov poslovični perfekcionizam je polako vodio ka potpunom obezličavanju njihove muzike, pa je grupa koja je na početku bila sasvim zasluženo glorifikovana od strane muzičke kritike i skoro potpuno ignorisana od publike, na kraju, obrnuto proporcionalno podršci kritike, izbacivanjem bilo kakvih tragova spontanosti i ličnoga, kao i svih potencijalno onespokojavajućih elemenata, uvećavala svoje tiraže do milionskih brojki. Njihova muzika se predvidljivo menjala od prvog „Can’t Buy A Thrill“ iz 1972. do poslednjeg „Gaucho“ albuma iz 1980. (po mom mišljenju, do trećeg albuma, „Pretzel Logic“ na bolje, posle njega na gore), a ono što je dovodilo nove i nove slušaoce je pre svega umekšavanje zvučne slike. Bila je to pobeda proračunatosti nad impulsom, plana nad inspiracijom, strpljenja nad plahosti.

Evo još jednog „kill them all and come back alone“ albuma. Ivan Grobenski je uradio sve sam. Ali baš sve. Osim omota i saxa na jednoj pesmi. Album "Lessons in Life and Love"ima onaj poželjni „growing“ kvalitet – raste sa svakim slušanjem. Posebno u mom slučaju – ja jednostavno volim ove morbidne „rootsy“ napeve koji kao da dolaze iz unutrašnjosti groba (Strajniću, ne pravi aluzije na prezime, umeš ti bolje od toga – već čujem urednicu kako govori!). Pesme se kreću u rasponu od sporih do onih koje prelaze u govor. U stvari, skoro sve su na ivici „spoken worda“. Iz toga logično sledi da je tekst pesama ono što je najbitnije. Mogu se ove pesme lako zamisliti na nekom slam poetry nastupu. Trebalo bi da predstavljaju pravog Ivana Grobenskog. Njegov elektropop projekat Bubblegum ga takođe predstavlja i to ne tako loše kao što bi se iz izbora žanra moglo zaključiti.

EP grupe Lolita iz 2011-te je možda i on već zaboravio ali neki od nas je još pamte. Jeste da je taj EP bio prilično „tanak“ kad je reč o produkciji, ali power-pop koji se sa njega čuo i danas izdržava test vremena. I naredna izdanja te grupe biste trebali da poslušate. Suho Grlo Nos je Grobenski u punk maniru. Opet dobar! Rekli bi neki da je Grobenski čovek sa sto lica ali, ako poslušate sve njegove pojavne oblike lako ćete videti da je to jedan isti čovek. Ista nit se provlači kroz sva ta diskografska izdanja. „Lessons of Life and Love“ je prvo potpisano njegovim imenom i prezimenom, što svakako znači da je najličnije od svih dosadašnjih. Ako bih jednom poznatom pesmom trebao da opišem atmosferu albuma bila bi to „See That My Grave Is Kept Clean“ Blind Lemon Jeffersona. To je ta atmosfera!

Una Gašić je „league of her own“ što ono kažu Amerikanci. Hrvati bi rekli „osebujna“, Srbi „samo svoja“. Ona dokazuje da rokenrol na srpskom ne mora da se skandira, može i da se šapuće. Ne mora njime da se preti, može njime i da se tepa, može da zvuči bajkovito i senzualno. Tvrd jezik taj srpski-hrvatski-crnogorski-bošnjački (nepotrebno precrtati!), ali ne i kad ga Una peva.

Una je Bitipatibi, to je valjda svima jasno. Može da dođe i prođe mnogi gitarista, mnogi bubnjar i basista i može svaki od njih da ostavi neizbrisiv pečat i da se misli da se ne može bez njega i da će pesme zvučati drugačije i da to više nije to ali to su, biću grub, obične budalaštine. Dok je Uninih pesama i Uninog glasa i klavijatura dotle je Bitipatibi. Ne brinite, dušebrižnici, naslediće Kraka Skopulovičeve deonice, kao što je Skopulovič nasledio Dragančetove u Artan Liliju, prilagodiće ih Kraka sebi kao što ih je Skopulovič prilagodio. Komplikovana je ta hemija u bendovima.