RECENZIJA: Para Lele – Para Lele

26 oktobar 2017
Author :   Srđan Strajnić

Dino Santaleza se, sudeći po slici sa omota, ovoga puta pojavljuje u obličju nečastivog koji drži svet u svojim rukama. Belzebub se sada zove Para Lele, a sudeći po tome kako nam je i šta učinio, mogao bi da bude i Kuku Lele! Da li je Para Lele povlačenje paralele u odnosu na Pridjeve? Izgleda da je tako. Pridjevi su Dino plus Picek/Romić, a Para Lele Dino plus NL od NLV (Nikol i Luka), plus Ivana Kujundžić. Razlika je uočljiva već na prvi pogled – u Para Lele čuje se mnogo više Istre nego u Pridjevima, što je sasvim logično, jer su svi oni iz Istre (nisam siguran za Ivanu K.). Kosmička muzika iz mitske Istre – tako su i sami na bandcampu napisali.

Čime bi drugim onda i otvorili album nego nezvaničnom himnom te regije „Trajnaninanena“. U psihodelično ruho je ovaj tradicional obučen, što ne iznenađuje. Dino je sada u takvoj fazi (možda je uvek i bio!). Psihodelija se uvek povezuje sa Dinom – došlo je vreme da ako pomeneš Dina, moraš u istoj rečenici pomenuti i psihodeliju. Ako bi psihodelična muzika trebalo da nam dočara psihodelično iskustvo nastalo upotrebom halucinogena koje se manifestuje promenama opažanja, pojavom oniričkih vizija i doživljajem sinestezije što sve vodi ka kosmičkoj bestelesnosti, može se reći da su Para Lele uspele u tome.

Poput snoviđenja zvuče ove pesme puštene u kontinuitetu. Neophodan je taj kontinuitet da bi se medikamentima nepripremljeni slušalac doveo u stanje neophodno za pravilno percipiranje ove muzike. Vokalima se postiže taj „dream-like“ (snoliki?) ugođaj. Podignuti su vrlo visoko u zvučnoj slici, kao da čine nebeski svod ispod koga „ključa“ muzika. Nikol i Ivana su uradile dobar posao – njihove deonice su otpevane i producirane tako da izgleda da su njihova tela sjedinjena sa kosmosom i da samo njihovi glasovi ostaju. Samo glasovi koji lebde u beskraju prostora. Oni su ti koji nam daju psihodeličnu atmosferu. Muzika, pak, ostaje telesna i ovozemaljska . Čujem čak reggae, čujem i jazz tu i tamo, provejava etno, ali uvek je prisutan kontrast u odnosu na vokale. Ali, ne da se to dobro opisati. Bolje poslušajte!

Istrijani su posebni ljudi. Na tromeđi naroda – Romana, Germana i Slovena, da ne pominjem starosedeoce Ilire, pripadaju pomalo svima njima i baš zato ne pripadaju nikome. Pitam se da li će Dino Santaleza proći isto kao njegov duhovni otac, legendarni Franci Blašković, sa kojim i nema baš puno muzičkih sličnosti, osim korišćenja istarskih motiva, koji je sa svojom grupom Gori Ussi Winnetou do dana današnjeg ostao vezan za Istru. Čini se da neće – Dino je već iskoračio dalje, i verujem da će daleko stići.

Ocjena: (8.0/10)

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio