Ne znam koju vrstu džeza je naša Hanka slušala, ali da je čula ovaj CD ne verujem da bi bila toliko oštra prema tom muzičkom pravcu, jer ovo što nam je Filip Pavić pružio na svom drugom albumu, „Labyrinth Songs“, pravi je melem za naša čula. Ne bih se upuštao u navođenje Pavićevih uzora, ali mogu da kažem da se džez koji on svira oslanja na zlatno doba tog muzičkog pravca a to su pedesete i šezdesete godine prošlog veka, s tim da to nikako ne znači da Pavić nije uneo i nešto svoje, a to je evropsko i mediteransko muzičko nasleđe. Mada je komponovao sve pesme i maestralno (ali nenametljivo) odsvirao gitaru na albumu, ipak ne možemo sve zasluge za lepotu i eleganciju muzike koju slušamo pripisati njemu. Nešto je i do grupe koja ga prati, a to je prva liga mlađih zagrebačkih džezista: Matija Dedić (klavir), Mario Bočić (saksofon), Zvonimir Šestak (kontrabas) i Borko Rupena (bubnjevi). Ovom spisku treba dodati i klaviristu Petra Ćulibrka (o čijem albumu sam pisao u prošlom Dnevniku) koji je stalni član Pavićevog kvarteta za nastupe uživo.
Ono što karakteriše Pavićevu muziku je lirski karakter kompozicija. Topli tonovi koji izlaze iz njegove gitare prosto nameću sličan topao zvuk i ostalim muzičarima koji učestvuju. Najbolji primer te topline je kompozicija „Fifth Of May“ na kojoj pored Pavića svira i Matija Dedić. Moja je preporuka da se uz slušanje pesme istovremeno pogleda video koji je prati sniman negde na Jadranu. Mirno more, pastoralni prizori i muzika koja miluje dušu i budi uspomene – idealna podloga za trenutke reminiscencije kada ih sebi priuštimo.
Ocena: 8.5/10
