„Džungla“ je klasična Repetitor stvar, koja će na koncertima dobiti pravu snagu. Ta pesma nam je dala naslov albuma, koji mi, moram priznati, nije najjasniji, osim ako se ne posmatra u ideološkom ključu. Tada bi mogao da zvuči kao poziv da se ukinu barijere između elite i naroda u nekom utopijskom društvu u kome smo svi isti. „Kroz vetar“, koju peva jedna od devojaka, a obe su joj doprinele - Milutinović (rifovi), Cupin (tekst i melodija) - je ženska pesma o muško-ženskim odnosima, … „Gorim“ ima hit potencijala i takođe je ljubavna pesma o „on the road“ čežnji a pominje se i neki „keš“. „Kost i koža“ vozi žestoko a i reči „jebu kevu“ – prava revolucionarna pesma za nova pokolenja. „Sa izvora“. Opet ženski vokal, ali muzika je i dalje prava repetitorska, muška. „Roba s greškom“ malo smiruje situaciju, ali i dalje uz sveprisutni studžisovski gruv. Ta pesma je uvod u finalni segment ploče, koji čine dve balade. Dobro ste čuli, balade. Nisu to najbolje balade koje je srpska rok muzika dala, ali su značajne jer se pojavljuju na životnoj prekretnici Borisa Vlastelice, koji se negde u vreme snimanja albuma oženio. Time bih objasnio i njihovo mesto na kraju ploče - one beleže trenutak te bitne promene u Borisovom životu iako se ne bih mogao zakleti da će ta promena uticati na omekšavanje muzike Repetitora u budućnosti. „Danima“ je pesma sa kojom se u doba izolacije usled epidemije korone, svi mi lako možemo identifikovati. Kao da svi lebdimo u nekakvom limbu, ni tamo ni ovamo. „Noćima“ je ljubavna, vrlo svedena pesma, i muzički i tekstualno. Ponavlja se ta jedna fraza, ali mi se ipak sviđa, više od one prve.
Ne, to više nisu labave strukture koje služe kakvom-takvom kanalisanju eksplozije energije na koncertnom podijumu, to su sada prave pesme koje se sa podjednakim uživanjem mogu slušati na koncertu i u tišini svoga doma. Dosadašnji albumi su, uz svo poštovanje koje osećam prema bendu i njegovoj diskografiji, više služili tome da nas podsete na atmosferu sa koncerata i da nam probude želju da ponovo budemo prisutni na njima, nego što smo uživali u njima samima (ovo je moje lično mišljenje, znam da mnogi tako ne misle). Uvek sam zamišljao da Repetitor pravi pesme tako što Vlastelica krene sa nekim rifom, pridruže mu se Ana-Marija i Milena, svirka se zahukta, krene se sa improvizacijom teksta koji se posle doradi i to je to. Čini mi se da ove pesme nisu nastale spontano, tokom „jamminga“, već su komponovane kod kuće, što ih čini nešto mekšim, ali i prijemčivijim za kućno slušanje. Ne bojte se, nisu one izgubile mnogo na oštrini i beskompromisnosti, baš kao ni njihovi kreatori. To je ono što je novo, a ono što je isto to su uzori. I dalje su to po mom mišljenju The Stooges, Igi Popova grupa, i to njihova prva dva albuma, pre nego što su sreli Dejvida Bouvija i počeli da sarađuju s njim. Možda je pogrešno reći uzori, tačnije je da obe te grupe emituju sličnu, nesputanu rokenrol energiju. Manje se primećuje uticaj ex-yu novog talasa. Ovo shvatite kao kompliment.
Sve pesme su potpisane sa Repetitor, dakle daje se prednost kolektivu nad pojedincem, što je sasvim u skladu sa ideologijom članova benda pa to bezrezervno pozdravljam. U skladu sa ideologijom je i cena daunlouda od 0 do koliko želiš na bandcampu. Ako se hoće kredibilitet, moraju se živeti svoja politička uverenja.
Jasno je svima da rok muzika nestaje sa ovoga sveta brzinom nestajanja Amazonskih prašuma, kao što nam je jasno da će u oba slučaja biti teško stvari vratiti na prvobitno stanje. Ono što je možda manje jasno je to da je skoro podjednako bitna za opstanak čovečanstva revitalizacija kišnih šuma i revitalizacija rokenrola. Kišne šume nam obezbeđuju zdravu životnu sredinu a rokenrol slobodu delanja i mišljenja – dakle, zdravu životnu sredinu. Repetitor je tu da nam to demonstrira.
Ocena: 8.2/10
