RECENZIJA: Bruce Springsteen – Letter To You

03 novembar 2020
Author :   Srđan Strajnić

Odmah ću vam priznati da mi se veoma sviđa novi Brusov album. Ovaj je snimljen sa E-Street bendom i izdat pod tim imenom, za razliku od prošlogodišnjeg koji je objavljen kao solo rad. Ne znam da li je u pitanju magija koju E-Street bandom sa sobom nosi, mada zauvek oslabljena izostankom Klarensa Klemonsa i Denija Federičija, ali ovaj mi se dopao na prvo slušanje. Stari je ovoga puta, u nekoliko navrata posegao u mračne dubine svoje pesmarice, vrativši se njenim prvim stranama. Poznaju se te pesme po pretrpanošću rečima (koje prosto ispadaju iz strofa, mislim na reči), ali i po strasti i uzbuđenju koje se na kasnijim albumima polako gube. Te tri stare pesme s početka sedamdesetih, „Janey Needs a Shooter“, „If I Was a Priest“ i „Song For Orphans“ imaju redom 366, 517 i 449 reči dok ostale, znatno novije najčešće ne dostižu ni dvesta. Podatak o broju reči pokazuje da je Brus Springstin racionalizovao svoj izraz (danas sa malo reči kaže isto ili više) i posledično, skratio trajanje svojih pesama. Stare pesme se razlikuju od novih onoliko koliko se dvadesetjednogodišnji Springstin sa početka karijere razlikuje od današnjeg, sedamdesetjednogodišnjeg Springstina. On je još kao sasvim mlad momak imao u svom karakterističnom glasu i nostalgiju i mudrost, neprimerene tim ranim godinama. Danas je sasvim druga pesma – nostalgija i mudrost su tu sa pokrićem. Podseća me ta situacija na onu staru doskočicu o bradi kad je pusti mlad čovek, pa ga pitaju: jel’ to brada od znanja, od zvanja ili od sranja? E, pa, ova je i od znanja i od zvanja! U tri pomenute pesme, međutim, nema ni nostalgije ni mudrosti, to nisu priče o sebi već priče o drugima. U „Janey Needs a Shooter“ glavni lik je Džejni koja dolazi u interakciju sa različitim tipovima muškaraca od kojih je samo jedan pravi, „If I Was a Priest“ kao da je inspirisana pesmama sa Dilanovog albuma „John Wesley Harding“, a „Song For Orphans“ je posvećena subkulturi iz rok klubova Nju Džersija iz Springstinove mladosti. Sve ostale pesme su nastale 2019. i to na hand-made gitari koju je Springstinu poklonio neki mladi fan.

Kad malo više udubim, album „Letter To You“ mi izgleda kao razgovor mladog i starog Springstina, pa tako i tumačim naslovnu pesmu – kao pismo današnjeg Springstina svom mladom „ja“ ali i svima nama koji smo ga pratili od samog početka. U stvari, nije se mnogo promenilo za tih pedeset godina. Muzika bi se mogla smestiti u vreme „Born To Run“ albuma, ali bez pompeznosti koja beše posledica ispunjavanja velikih očekivanja od čoveka koji je proglašen budućnošću rokenrola. Najlepše je to što Brus Springstin jeste bio budućnost rokenrola, tu svoju ulogu je maestralno odigrao, a danas je, kako sam reče u svojoj pesmi - „The Last Man Standing“. Pesma se inače odnosi na njegov prvi bend The Castiles iz koga je, posle nedavne smrti pevača Džordža Tisa, ostao živ samo on. Tisu je posvećena i pesma „Ghosts“. Gubici dragih ljudi su, dakle, još jedna tema ovog albuma što ga povezuje sa ovogodišnjim Dilanovim albumom „Rough and Rowdy Ways“ i onim privatnim mrežama svačijeg života o kojima sam u toj recenziji pisao. Springstinova privatna mreža je poslednjih godina ostala bez nekoliko bitnih čvorova (Dani Federiči, Klarens Klemons i sada Džordž Tis) na čijim mestima sada zjape ogromne rupe. Potpuno verujem da se Springstin, posle gubitka tih bitnih ljudi u svom životu, oseća kao „poslednji čovek“.

Poslednja pesma na albumu, monumentalna „I’ll See You In My Dream“ takođe govori o tome, o svim tim ljudima koji toliko nedostaju da se pojavljuju u snovima. „Kuća hiljadu gitara“ je pesma o rok muzici kao utočištu generacije koja polako nestaje, prava pravcata oda rok muzici. U izbornoj godini nisu mogle biti izbegnute ni reference na Trampa, kao u pesmi „Rainmaker“ koja govori o demagogiji i demagozima, i u „House of Thousand Guitars“ gde ima jedan stih koji kaže „klovn je preuzeo tron, ukrao je ono što ne može biti njegovo“. Čisto da se zna na kojoj je Brus strani.

Zvuk Brusa Springstina je uvek bio prepoznatljiv – posle svega par taktova i čovek bez sluha će prepoznati da je on u pitanju. Ovaj album ide dalje, dotle da se može reći da je ovo esencijalni Springstin. Album koji je pravi presek njegove karijere jer se u njemu mogu pronaći elementi iz svakog njenog perioda, ali optimizovani na idealne mere. Možda nema one stare vatre koju je donosio pre svih Klarens Klemons, ali je i njegovo nasleđe sasvim adekvatno zastupljeno. Nema slabe pesme i nema izvođenja koje odstupa od visokih standarda E Street banda. Ovo je album koji na najlepši način zaokružuje jednu veliku i bitnu karijeru, pa visoka ocena ne bi trebalo da vas iznenadi.

Ocena: 9.0/10

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio