Kad malo više udubim, album „Letter To You“ mi izgleda kao razgovor mladog i starog Springstina, pa tako i tumačim naslovnu pesmu – kao pismo današnjeg Springstina svom mladom „ja“ ali i svima nama koji smo ga pratili od samog početka. U stvari, nije se mnogo promenilo za tih pedeset godina. Muzika bi se mogla smestiti u vreme „Born To Run“ albuma, ali bez pompeznosti koja beše posledica ispunjavanja velikih očekivanja od čoveka koji je proglašen budućnošću rokenrola. Najlepše je to što Brus Springstin jeste bio budućnost rokenrola, tu svoju ulogu je maestralno odigrao, a danas je, kako sam reče u svojoj pesmi - „The Last Man Standing“. Pesma se inače odnosi na njegov prvi bend The Castiles iz koga je, posle nedavne smrti pevača Džordža Tisa, ostao živ samo on. Tisu je posvećena i pesma „Ghosts“. Gubici dragih ljudi su, dakle, još jedna tema ovog albuma što ga povezuje sa ovogodišnjim Dilanovim albumom „Rough and Rowdy Ways“ i onim privatnim mrežama svačijeg života o kojima sam u toj recenziji pisao. Springstinova privatna mreža je poslednjih godina ostala bez nekoliko bitnih čvorova (Dani Federiči, Klarens Klemons i sada Džordž Tis) na čijim mestima sada zjape ogromne rupe. Potpuno verujem da se Springstin, posle gubitka tih bitnih ljudi u svom životu, oseća kao „poslednji čovek“.
Poslednja pesma na albumu, monumentalna „I’ll See You In My Dream“ takođe govori o tome, o svim tim ljudima koji toliko nedostaju da se pojavljuju u snovima. „Kuća hiljadu gitara“ je pesma o rok muzici kao utočištu generacije koja polako nestaje, prava pravcata oda rok muzici. U izbornoj godini nisu mogle biti izbegnute ni reference na Trampa, kao u pesmi „Rainmaker“ koja govori o demagogiji i demagozima, i u „House of Thousand Guitars“ gde ima jedan stih koji kaže „klovn je preuzeo tron, ukrao je ono što ne može biti njegovo“. Čisto da se zna na kojoj je Brus strani.
Zvuk Brusa Springstina je uvek bio prepoznatljiv – posle svega par taktova i čovek bez sluha će prepoznati da je on u pitanju. Ovaj album ide dalje, dotle da se može reći da je ovo esencijalni Springstin. Album koji je pravi presek njegove karijere jer se u njemu mogu pronaći elementi iz svakog njenog perioda, ali optimizovani na idealne mere. Možda nema one stare vatre koju je donosio pre svih Klarens Klemons, ali je i njegovo nasleđe sasvim adekvatno zastupljeno. Nema slabe pesme i nema izvođenja koje odstupa od visokih standarda E Street banda. Ovo je album koji na najlepši način zaokružuje jednu veliku i bitnu karijeru, pa visoka ocena ne bi trebalo da vas iznenadi.
Ocena: 9.0/10
