RECENZIJA: Prljave Sestre - Najgore tek dolazi

21 avgust 2020
Author :   Srđan Strajnić

Kao što sam obećao u prošlom Dnevniku, evo nekoliko reči o bendu Prljave Sestre. Njihov album „Najgore tek dolazi“ se pojavio u sred epidemije koronavirusa, pa valjda zbog toga ovaj „optimistički“ naziv. Što je najstrašnije, verovatno su u pravu, jer korona će se ovako ili onako pripitomiti, ali njene posledice će se dugo otklanjati. Šta će biti sa domaćim rokenrolom, koji je ionako bio na klimavim nogama, znaju Bog i krava, kako je govorio moj pokojni tast.

Radi se o vrlo solidnom ostvarenju, naročito u trenucima kad sviraju rokenrol na tragu Rolingstonsa/Partibrejkersa, kao u pesmi koja otvara album „Oni ili ti“ sa tekstom koji je nedvosmisleno angažovan. „Učini što moraš, učini to odmah, šta su hteli to će dobiti, kompromis je uvek put u propast. Izaberi – oni ili ti! Direktnije ne može. Hmmm, u stvari može, kao u njihovoj pesmi „Nikako da sjašu“ koja je vrlo direktna, ili u pesmi „Kiša“ koja je manje direktna, ali sasvim jasna. Kad sam pročitao tekstove, shvatio sam da čak i one dve, tri pesme koje bi mogle da prođu kao ljubavne, imaju jake političke konotacije. „Prljave Sestre“ pevaju o revoluciji koja će doći, na način koji odavno nije viđen na našoj sceni. Rukavice su skinute. Može se reći da je jedna od tih skinutih rukavica bačena u lice kolegama sa scene, bez navođenja imena, koji su direktno optuženi za apolitičnost i trku za jutjub pregledima i novcem. Ima istine u tome, uz čast izuzecima, da je rokenrol postao utočište mladih „umetničkih duša“ i služi im kao poligon za istraživanje sopstvenih frustracija. Zato je verovatno i potonuo u opskurnost. Opstaju samo oni malobrojni koji imaju stav, možda ne uvek toliko eksplicitan kao Prljave Sestre, kojim brane vrednosti koje su im bliske.

Moram da pohvalim i saradnju sa takođe niškom grupom Bohemija čiji su članovi dodali klavijature i udaraljke, a Janko Džambas, njihov kreativni vođa, potpisan je kao producent. Snimano je u studiju „Šamarčina“ u Vrbasu kod Roberta Telčera. Džambas je uradio dobar posao. Obogatio je zvuk, a nije ga odveo u pravcu zvuka svoje matične grupe Bohemija, već naprotiv, ostala je ta oštrica karakteristična za Prljave Sestre koja je prosto neophodna ako se ima u vidu tema kojom se album bavi. Kad se poredi sa prvim albumom „Prljave Sestre“ (decembar 2016) ovaj ima puniji zvuk i čak je, paradoksalno, „prljaviji“ nego prvenac. Razlog za to možda leži u raspoloženju koje emituju tekstovi. Dok prvi govori o beznađu, skoro očaju u kome živimo, drugi govori o potrebi da se stvari uzmu u svoje ruke i da se beskompromisno ide ka promeni.

Možda je došlo vreme da rokenrol povrati svoj ulični kredibilitet koji mu je rep svojevremeno oduzeo, sada kad je domaći rep zastranio u glorifikovanje narkomanije, kriminala i materijalnog blagostanja ili, sa druge strane, otišao u nekakav ultra nacionalizam, da ne kažem fašizam. Prljave Sestre za sada nisu napravile proboj u komercijalnom smislu, ali polako stiču ime, što bi mnogo brže išlo da je moguća promocija albuma na „živim“ svirkama, koje su pravo mesto za ovakvu muziku. Verujem da je ovim albumom srpski rokenrol dobio jakog igrača koji će svoje mesto na vrhu tek osvojiti, a kad ga jednom osvoji, neće ga tako lako nekom drugom prepustiti.

Ocena: 8.1/10

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio