Priča ide ovako nekako: ne tako davno, u ne tako dalekoj zemlji, jedan mladić je počeo svoju muzičku karijeru. Ušao je u tu grupu čista srca i uneo je u nju celog sebe (The Fool). Možda je srce bilo previše čisto, možda nije trebalo sve dati, razmišljao je naš junak, gledajući oko sebe. Možda treba malko prikočiti, sačuvati nešto i za kasnije (The Hang Man). A opet, tako je lepo, harmonično, prosto savršeno. Potpuno sam ispunjen u tom svom okruženju, kao da sam na sedmom nebu (Lovers). Previše je bilo lepo da bi trajalo, nešto je moralo da se dogodi da razbije tu kosmičku harmoniju. Viša sila, šta ćeš! (The Wheel of Fortune). Ali, nećemo žaliti, idemo dalje. Ponekad se u životu mora napraviti rez. Ne znam da li je sve bila laž, ali znam da je kraj i da se mora dalje (The Tower). Novi početak znači da više nema onog mladića sa početka priče – ovo sam sada novorođeni ja (Death). Novi „ja“ će tragati za istinom, svojom sopstvenom istinom. Novi „ja“ će slediti svoj put (Justice). Stvaralački proces ću prepustiti svojim osećanjima i intuiciji (The High Priestess). Bez toga nema prosvetljenja a bez prosvetljenja nema harmonije unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Nema nirvane (The World).
Ako je moje tumačenje tačno, onda NLV više ne postoji a ova muzika koju nam je Luka poklonio je ono što on u ovom trenutku želi da radi. On sam je opisuje kao istočnjački fank, a pod tim „istočnjački“ podrazumeva pre svega azijski fank. Indonežanski, kambodžanski i turski naročito. Taman lepo „uleće“ u hajp koji je podigla turska grupa Altin Gün o kojoj ćete čitati u „Dnevniku #35. Kao što ću tamo reći, nije to meni naročito drag žanr, pre svega zato što je uticao na domaći turbo-folk, ali će Luka Šipetić ipak dobiti visoku ocenu. Razlozi će i vama, ako se malo udubite u ovaj materijal, biti sasvim jasni. Pre svega zbog koncepta, koji je doveden do kraja, zatim zbog izvođenja koje je besprekorno, pa i zbog muzike – četrdesetak minuta živahnog skoro potpuno instrumentalnog fanka prođe začuđujuće brzo. Nikol Ćaćić se ipak pojavljuje u jednoj numeri, u kojoj drugoj nego „The High Priestess“, a siva eminencija istarskog alternativnog roka Dino Santaleza pojavljuje se ovoga puta kao dizajner omota (Vila Propuh Studio). Apsolutna podrška za konceptualni album koji od slušaoca traži učešće, iako ga ne zahteva – Luka vam ostavlja mogućnost da ga slušate bez ikakvog upliva intelekta. I tada je zabavan!
Ocena: 8.0/10
