RECENZIJA: Crvi – Šta si to uradio?

17 mart 2019
Author :   Srđan Strajnić

Damjan Babić i momci se razvijaju u pravom pravcu. Sasvim dobar prvenac “Piše nam se dobro”, o kome je pisala Dragana, nadmašen je njihovim novim izdanjem “Šta si to uradio?”. Crvi bi trebalo žanrovski da spadaju u balkanski indi-rok. To nije samo po sebi ni loše ni dobro, kvalitet benda zavisi od toga koliko je ko u stanju da bude koliko-toliko originalan, da se odmakne od opštih mesta tog dosta izrabljivanog pravca. Znate već kako zvuči indi-rok na Balkanu – ritam po principu “repetitio mater studiorum est”, prisustvo gitara u što većim količinama, skandirajuće pevanje, tekstovi kao nužno zlo ali nikako lični, zabranjeno pojavljivanje melodija (ni nagoveštaj nije dozvoljen!)…

Da vidimo koliko su se Crvi odmakli od postulata tog većini Balkanaca dragog žanra. Već uvodnim taktovima pesme “Velika” koji su me asocirali na uvodne taktova albuma “Soon Over Babaluma” nemačke grupe Can, Crvi su nam odmah stavili do znanja da će napraviti iskorak ka teritorijama ređe posećenim od naših bendova. Skoro ambijentalni početak koji zvuči kao nekakav mutirani, ubrzani reggae koji se spaja sa elektronikom koju imitiraju električne gitare praveći kakofoniju me je, moram priznati, poneo, ali sam vraćen u stvarnost kad je uleteo vokal karakterističan za balkanski indi rok, vokal koji izgovara još karakterističniji tip teksta: “Sad kad sam dobro, šta ćemo sad?”.

“Tata” je drugačiji – ovde gitare dominiraju (Babić i Sokolov koji je nasledio Skopulovića sa prvog albuma) a ne zaostaje ni ritam sekcija (Mladenović na bubnjevima umesto Beninija i Pejković na basu). Vokal je suptilniji, spušten u donju polovinu zvučne slike, i, za promenu, priča emotivnu priču. Odlična stvar.

“Jedva čekam” počinje distorzijom ali se ubrzo “uozbilji” uletanjem u repetitivnu matricu. Ovde se Crvi poigravaju dinamikom tiho-glasno ali i tight – loose (ne znam kako da adekvatno prevedem), dok vokal skoro šapuće. Prvi od dva prelaza (Interlude) je skoro akustičan, verovatno da bi delovao još efektnije početak pesme “Gosti u snovima” koja doduše počinje vrlo glasno ali odmah prelazi u baladu (to jest u ono što se pod baladom podrazumeva u balkanskom indi roku). U njoj se javljaju psihodelični elementi, i u tekstu a još više u muzici.

Uvod naslovne “Šta si to uradio?” zvuči kao početak neke neobjavljene Betovenove simfonije ali u nekom trenutku prelazi u pravu rok poskočicu – ritam sekcija lepo vozi, a gitare doleću i s leva i s desna. Na kraju svi postaju deo ambijenta gde skupljaju snagu za veliko finale pesme. Opet kratki pasaž do sledeće pesme, “Istinepostoje”. Baš tako je napisano, pa ne znamo da li to znači da “istine postoje” ili da “isti ne postoje”. Nije ni bitno – u pitanju je još jedna pesma sa naglim dinamičkim promenama, jakim refrenom i psihodeličnim brejkom. Biće koncertni favorit, to je sigurno. “Nikako” ima interesantan uvod (opet gitare!), interesantnu razradu jer se neočekivano razvija u sporu pesmu sa lirskim vokalom i natruhama melodije i interesantan psihodelični zaključak.

Ima se dosta toga čuti na novom albumu grupe Crvi. Više puta sam pomenuo gitare, ali prosto je nemoguće a i bilo bi nepravedno ne istaći ih. Nisu to isprazna soliranja kojima se demonstrira tehnika – svaki tom gitare ima svoje opravdanje i mesto u zvučnoj slici. Uklapanje Babića i Sokolova je savršeno – prostor koji jedan ostavi, drugi popunjava, sa merom i ukusom. Za ljubitelje gitarskog zvuka ovaj album je užitak kakav će im retko ko priuštiti, bar kad se radi o domaćim izvođačima. Obradovala me je i raznovrsnost vokala. U potpunosti je izbegnut onaj manirizam koji sam na početku prikaza pominjao do te mere da mi je neverovatno da je jedan čovek otpevao sve vokale (možda i nije jedan?). Ritam sekcija je takođe bila na visini zadatka. Trebalo je ispratiti sve te promene tempa i intenziteta zvuka.

Dakle, prilično daleko od opisa balkanskog indi-roka sa početka teksta. To je za mene plus, za njih ne nužno, jer publika na Balkanu ne voli promene. Bilo kakve vrste! Što se pesama tiče, ne verujem da će neka od njih postati hit, što se i ne očekuje od ploča ovakvog tipa. S druge strane, već vidim nekoliko njih koje će biti koncertni favoriti - zvučaće još bolje nego na ploči. Na kraju, reći ću i to da je sa svakim preslušavanjem moja ocena rasla. Startovala je sa 7.5 da bi posle nekoliko slušanja došla do 8.1 što je vrlo visoka ocena (mislim da nikad nisam dao veću od 8.4).

Crvi su čistim kvalitetom uspeli da pobede moje predrasude prema ovakvoj vrsti muzike, što je još jedan dokaz o kvalitetu ove ploče.

Ocena: 8.1/10

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio